Preuzmite увод грађansko pravo i više Rezime u PDF od Stilistika samo na Docsity!
- ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ и СИСТЕМАТИКА ГРАЂАНСКОГ ПРАВА
- Објективно грађанско право је део правног система који уређује субјективна грађанскаправа (грађанскоправне односе). Све грађанскоправне норме сврставају се у неколикоцелина које имају своје називе: општи део, облигационо, стварно, породично,интелектуално, наследно, лично право. Грађанско право је заједнички назив за све споменуте целине. Општи део грађанскогправа садржи норме које су заједничке посебним деловима (свим или некима), а нарочито оправилима (законским, обичајним) којима се уређују грађанскоправни односи и по којима сесуди у случају спора, о имаоцима субјективних грађанских права, о чињеницама из којихнастају та права итд. Облигационо уређује односе у којима ималац права може захтевати од другог лица (дужника) предају неке ствари, исплату суме новца, чињење, нечињење. Стварно право уређује право својине и друга права која за свој објект имају ствар. Породично садржи правила о имовинским и неимовинским односима у породици. Интелектуално удређује тзв.умну и индустирјску својину, тј.права која за свој објект имајуинтелектуалну творевину. Наследно уређује наслеђивање-прелаз права и обавеза са умрлога на његове наслендике. Лично садржи одредбе о правима на личним добрима.У најновије време из система облиг.права издваја се врло значајна грана Трговинско право , са својим бројним изданцима који севременом све више и сами осамостаљују (поморско,ваздухопловно право).- ПОЈАМ Грађанско право уређује, с једне стране, тзв. статусе (правне положаје) субјекта, човека иорганизација, а с друге, правне односе. Регулисани правни односи спадају у разне областиживота (породични живот, предузетништво, најамни рад), настају поводом разних објекатаи различите су природе.- СТАТУСНА МАТЕРИЈА Статус човека и организације чине њихова својства (атрибути) која су важна заучествовање у грађанскоправним односима- име, фирма, пребивалиште, боравиште,држављанство, као и правно важне способности или неспособности - правна, пословна, радна, тестаментална, деликтна.- РАЗНОВРСНОСТ РЕГУЛИСАНИХ ОДНОСА Неки делови грађанског права усмерени су на уређивање таквих група међуљудских односакоје у животу чине заокружене целине. Из назива тих животних целина изведени су иназиви тих делова грађанског права ( породично право, нпр. по томе што организује односе упородици, трговинско
- трговинску делатност, радно - организовани рад, стамбено - доменстановања).
- Поједини делови грађанског права носе називе управо по томе поводом чега сеуспостављају њима одређени односи (права и обавезе). Стварно праву, нпр. уређује односе поводом ствари , lично право-поводом личних добара, право творевина ума - поводомтворевина ума, итд.
- С обзиром на њихову природу , односи регулисани грађанским правом су имовински или неимовински. Велики део економских односа чине робно-новчани односи: у њима се јавља
rоба као производ људског рада који се размењује на тржишту или пак услуга; новац се јавља и као платежно средство-код кредитних послова, или као богатство- код пословаулагања у банку. Делови грађанског права који уређују такве имовинске односе приказују секао правна надградња над економском основом, а називају се грађанско имовинско право.
- Грађанско право регулише односе и поводом ствари које нису роба, поводом чинидби којенису услуге, као и односе у којима се новац не јавља ни у једној улози. Заштита права својине, нпр. предвиђена је обавеза повлачења неистините тврдње која нарушава углед лицаи сл. Сходно неимовинској природи таквих односа делови грађанског права који их регулишу зову се неимовинско грађанско право .-Имовински односи претежу у грађанском праву. Главнина неимовинских односа спада уобласт породичног права, личног права и права творевина.- ГЛАВНЕ СИСТЕМАТИКЕ Систематика је начин разврставања права у делове. Двема тада главним систематикама,које су већ постојале као систематике целог правног поретка
**_институционој_** и**_јуснатуралистичкој_**, придружила се почетком 19.века **_пандектна_** систематика. - Институциона систематика (од 2 до 19 века). Гласи:све право се односи или налица ( personae ), или на ствар ( res ), или на тужбе ( actiones ). - Природноправна школа служила се (17-18-19 век) систематиком заснованом на принципу: право треба тако груписати да се иде од ужег и простијег ка ширем и сложенијем,од права које се односи на човека, ка ономе о све ширим и сложенијим његовимзаједницама.
- Пандектна названа је по истоименим немачим уџбеницима грађанског права из 19 века.Подела грађанског права је петоделна:општи део, стварно, облигационо, породично инаследно.Општи део чини оно што је заједничко важи и за све остале делове. Облигационо и стварноправо раздвојени су по врсти и дејству субјективних права: прва су права тражења са релативним дејством, а друга права власти, апсолутног дејства. Породично и наследноправо разликују се по регулисаним ситуацијама, које у животу чине целину: код првог, то јебрачна или породична заједница, код другог односи поводом смрти лица.- У нашој науци и настави пандектна систематика представља једину систематику грађанског права, а законодавац се служи њоме утолико што облигационо право, наследно идр. третира као засебне заокружене делове.
2. МЕТОД ГРАЂАНСКОГ ПРАВА
- После ослобођења укинути су сви грађанскоправни прописи затечени на тлу Југославије,како предратни тако и окупаторски. Законом о неважности правних прописа донетих пре 6.4.1941 и за време непријатељске окупације.Овај закон различито уређује две хипотезе: А) Предратни прописи губе правну снагу за период после 6.4.1941. али се не дира у њиховкарактер извора права за период пре 6.априла, тако да они за тај период задржавају правнуснагу и са гледишта новог поретка. Пресуде које су донете на основу ових истих прописапосле 6.4.1941, оне су са гледишта новог поретка изгубиле ослонац у законодавству и потоме би требало и саме да изгубе правну важност, али такво решења ипак није прихваћено узакону. На основу њих заснована стања са којима се рачуна и да би често већа штета била одњиховог мењања него од њиховог респектовања. Зато је прописано да ове пресуде не губеважност аутоматски, али да заинтересовано лице може то захтевати у судском поступку у року од годину дана од дана ступања на снагу споменутог закона о неважности старихпрописа, под условом да је пропис на основу којег су донете у супротности са новимпозитивним правом и начелима новог уставног поретка. Б) Окупаторски прописи се сматрају непостојећим, узима се као да никада нису ни билидонети. Сходно томе, требало би да изгубе правну важност и све пресуде и друге одлукекоје су на основу њих донете, али је из истих разлога као у претходној хипотези усвојено решење по којем оне остају на снази уколико од стране заинтересованих лица не будунападнуте у року од годину дана од дана ступања на снагу закона о неважности старихпрописа.
- Законом је решено и питање права по којем ће се судити у будућности, до доношења новихпрописа, и то тако што су судови овлашћени да из укинутих прописа примењују онаправила за која нађу да су у складу са новим позитивним правом и начелима новог уставногпоретка, а кад је старо правило са ове тачке гледишта неупотребљиво, сами поставе ново,које по њиховој оцени најбоље одговара духу новог поретка.Суд је оваквим решењемстављен у положај близак законодавчевом , да ствара ново право.
- Према решењу које је усвојено у нашем првом Уставу од јануара 1946 , законско уређењематерије грађанског (приватног) права је у савезној надлежности, што је иначе случај сасвим државама које имају федеративно уређење.Изгласан је амандман ХХХ на устав СФРЈ, чија ће садржина касније ући у устав СФРЈ од 1974 год,којим је питање законодавне надлежности из основа другачије решено.
- По том решењу за федерацију је задржан само један мањи део надлежности и то облигационо право својим претежним делом и стварно право једним мањим делом, док јесве остало прешло у надлежност република, а у Србији материја која више није у савезнојнадлежности је својим далеко највећим делом у надлежности аутономних покрајина, којепре амандмана од 1971. у овој области нису имале ни симболичну надлежност. Уместо шестпредратних правних подручја (која су називана
правним федерализмом најгоре врсте)смо добили осам (од чега 3 у Србији). - Непримереност уставног решења од 1974. потребама земље јасно показује и карактер разлика које су се појавиле између републичких законодавстава у дотле јединственоуређеном наследном и породичном праву. Само се за један њихов мали број може рећи да јеу некој корелацији са особеностима федералних јединица, а у свом далеко претежном делу резултат су чистог правног волунтаризма. У истом питању једне ребулике
имају једно решење, друге друго, треће евентуално треће, у другом питању комбинација република једруга, у трећем трећа.
- Крајем 80 - тих година овај ретроградни процес у Србији заустављен је, и републичким уставом од 1990 .године прописано је да се материја грађанског права, која је у надлежности Републике, уређује јединственим прописима важећим на целој њеној територији. За савезну државу Уставом СРЈ задржано је облигационо праvо у потпуности као и
основе својинско-правних односа, што ће тек у законодавној пракси бити ближе одређено.
4. СУБЈЕКТИ ПРАВА, УОПШТЕ О ПРАВНОЈ, ПОСЛОВНОЈ И
ДЕЛИКТНОЈСПОСОБНОСТИ
- Правни субјекти или личности у праву могу се дефинисати као имаоци правнеспособности , једног нарочитог правног квалитета који се састоји у могућности да се будеималац права и обавеза. За појам правног субјекта довољно је постојање саме правнеспособности, чак и ако би се замислило да се на основу ње не поседује ниједно право нитиобавеза. Богишић (правног субјекта назива имаоником) је осетио потребу да у свом законику ову разлику посебно истакне:
**_Ималац_** се , у народноме језику зове свак ко има нешто уимовини својој.- **_Имаоник_** је у овоме Законику не само онај који доиста нешто има, негоуопште сваки човјек, па и свака установа, којима се признаје право и подобност имати својусопствену имовину. - На данашњем ступњу друштвеног и правног развоја постоје две врсте правних субјеката: људи као појединци (физичка лица) и организације снабдевене правном способношћу,које се називају правним лицима. Тај израз није најсрећнији, је га лаици употребљавају дањиме означе лица са стручном правничком спремом, а с друге стране ако се њиме хоћеуказати на правну способност коју поседују одређене организације онда би се са истимправом могао употребити да се њиме означе и физичка лица.
- Правни субјекти се често називају носиоцима права и обавеза, што је један рогобатан начинизражавања, јер се права и обавезе имају, па је стога бољи назив имаоници, употребљен уОИЗ за ЦГ, у којем се правни субјекти деле на
личне и неличне. Лични имаоник у смислу и разуму законском, сваки човјек, почем је свакоме човјеку безизузетка признато опште право имаоништва. Нелични је имаоник она установа коју закон сматра, попут човјека, имаоником каквихдобара, тј. признаје јој имаоничка права. - Иако у том смислу постоје појединачна залагања у научној литератури, стара вишедеценија, животињама засад није признат правни субјективитет. Правну заштиту којууживају правници објашњавају на разне друге начине: да су то
**_заштићене ствари_** да је реч о кривичноправним прописима чија је сврха сузбијање ниских инстиката и поступака бруталности.
- ФИЗИЧКА ЛИЦА- правна способност
- Физичко лице је човек као правни субјект, тј. ималац правне способности. У савременим законодавствима сва људска бића су правни субјекти и сва имају исти обим и
правне способности. Они су могли примати поклоне, и уопште стицатиголу својину у мери у којој је то било неопходно за одржавање голог живота. Укинута је Француској 1854. По неким страним законицима цивилна смрт је наступала и ступањем у одређене монашке редове са заветом сиромаштва. У нашем праву исповедање вере је приватна ствар грађана, па завет сиромаштва, у очимазакона, не повлачи губитак ни сужавање правне способности. Без утицаја на правнуспособност остаје и конфискација , пошто конфискат задржава могућност стицања (поседовања) права и обавеза у ранијем обиму (њему се одузима само имовина коју већпоседује, и то не у потпуности)
- Исто дејство као фактичка смрт производи и судско проглашење несталог лица за умрло. Несталима се сматрају лица о чијем животу односно смрти постоји неизвесност, и по томесе разликују од одсутних лица, чије пребивалиште није познато, али за која се претпостављада су у животу. Продужена неизвесност ствара низ потешкоћа и тангира имовинскоправнеи личноправне односе одређених лица, а није пожељна ни са друштвеног становишта. Онане доводи до претпоставке смрти ( ма колико дуго трајала), већ лице које се радиостваривања својих права (рецимо наследних) позива на нечију смрт, мора покренути судски поступак и исходити решење којим се нестало лице проглашава за умрло.Према нашим позитивним прописима за умрло се проглашава лице: 1.о чијем животу за последњих 5 година није било никаквихвести , а од чијег рођења је протекло 70 година. 2.о чијем животу за послењих 5 година није било никаквихвести , а околности под којима је нестало чине вероватним давише није у животу 3.које је нестало у току рата у вези са ратним догађајима, а очијем животу није било никаквих вести 1 годину од престанка непријатељстава 4.које је нестало у бродолому , саобраћајки , пожару , поплави , земљотресу или каквој другој непосредној смртној опасности, ао чијем животу није било никаквих вести за 6 месеци од данапрестанка опасности.Рокови су краћи уколико околности чине вероватнијим да нестало лице више није у животу.
- У решењу којим се после спроведеног поступка нестало лице проглашава за умрло означиће се дан, а по могућности и час, за који се сматра као време смрти несталог, а ако с тај дан не може утврдити сматра се да је смрт наступила првог дана по протеку рокова(од 5 година,годину, 6месеци) после којих се може покренути поступак проглашења за умрло.Истеком ових рокова наступају правна дејства која производи и фактичка смрт, што значида брак престаје а заоставштина прелази на наследнике.
- Решење о проглашењу несталог лица за умрло садржи обориву претпоставку о смрти ,што значи да се може супротно доказивати, и у случају позитивног доказа суд ће раниједонето решење укинути. То нема утицаја на престанак брака који је коначан. Санаследницима се поступа различито, у зависности од њихове савесности: савесни враћа оношто се код њега затекло и у стању у којем се налази, док несавесни наследник дугује не самооно што се затекло код њега, већ и накнаду за смањење вредности ствари услед њиховеупотребе, као и накнаду за све отуђене и потрошене ствари.
- Чињеница смрти се уписује у матичне књиге , после чега извод из њих служи као доказ дато лице више није у животу. Уколико се нечија смрт не може доказати изводом из матичнекњиге умрлих, свако лице које има непосредни правни интерес може захтевати од суда да,после спроведених доказа, утврди смрт тог лица. У поступку за доказивање смрти утврђујесе да је одређено лице заиста умрло, утврђују се чињенице смрти. Ово решење садржи самопретпоставку, па ако се накнадно докаже да је то лице живо, раније донето решење сеставља ван снаге, односно преиначује .-За право је од значаја тачно време натупања смрти (дан и час), с обзиром на правило да секао наследник може појавити само лице које је надживело оставиоца (декујуса), макар инајкраће време. Питање редоследа смрти лица која су у таквом међусобном односу да се могу наслеђивати посебно се поставља у случају ткз. Коморијената , тј. лица која су настрадала у истој животној опасности (земљотрес, бродолом).Како попступити у случају када се на основу расположивих доказа не може утврдити стварно време смрти сваког од њих? а) Узима се да коморијенти нису изгубили живот истовремено , тако да једни друге могунаслеђивати, а у погледу редоследа смрти постављају се извесне претпоставке којима сепокушава следити природан ток ствари. По СГЗ ,, ако су у једновременој опасности били,онда се узима да је млађи старијега а мушка глава женску надживела, докле се противно недокаже``. Међутим законик није поставио правило о приоритету ове две претпоставке, па сеније знало како поступати ако је млађа особа женског а старија мушког пола, отац и кћер нпр. б) Ако се тачан редослед смрти не може утврдити, претпоставља се да су сви коморијенти настрадали истовремено , што значи да једни друге не могу наслеђивати. Полази се од тога да ванредни догађаји не поштују ни пол ни животно доба, па редовног тока ствари овде нема.
7. ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА
- Пословна способност се може дефинисати као способност закључивања правних послова,а под овима се подразумевају изјаве воље које производе грађанскоправна дејства, тј.настанак, пренос, промену или престанак субјективних грађанских права (способностсачинити тестамент, закључити купопродајни уговор, поклон, закуп, трампу); скраћенокажемо да је то способност својим изјавама воље производити правна дејства.Пословна способност нужно претпоставља правну, јер да би се својим изјавама воље моглостварати права и обавезе, потребно је имати способност бити субјект права и обавеза.Обрнуто, правна способност не претпоставља нужно и пословну, субјект права може али нине мора имати пословну способност. Правни посао који би био управљен на одрицање одпословне способности , на њено ограничење или проширење , или стицање пре него што сусе стекли законски услови, апсолутно је ништав и не производи никакво правно дејство.
Изузетно неограничена пословна способност се може стећи и пре 18 година , ступањем у брак на основу судске дозволе. Законодавац је овако поступио да би се отклонила могућностда се родитељи (законски заступници), вршећи правне послове у име малолетника, посредномешају у њихове брачне односе и на тај начин нарушавају хармонију у младој заједници.Овако стечену пословну способност малолетник задржава и ако брак престане пренаступања пунолетства.
- Стање пословне неспособности се може продужити и после навршене 18 године .Наиме ако услед душевне болести, заосталог душевног развоја, телесних мана или из других разлога дете није у стању да се само стара о својој личности, правима и интересима, родитељско право (старање) може се продужити и после пунолетства (на предлог родитељаили органа старатељства) одлуком суда, који одређује да ли се овако лице изједначава самлађим(до 14) или са старијим малолетником, који је навршио 14 година.Кад престану разлози за продужетак родитељског права, суд доноси одлуку о престанку родитељског права, чије је дејство у томе да се стиче пуна пословна способност.
- Пунолетно лице које је са 18 година стекло пословну способност, може касније бити лишено пословне способности ако постане неспособно за расуђивање или својим поступцима угрожава своја права и интересе, или права и интересе других лица (уследдушевне болести, душевне заосталости, старачке изнемоглости).Степен лишења пословне способности (потпуно или делимично) зависи од тога у којој мери је испољена неспособност за расуђивање а не од разлога из којег је до ње дошло.Оваква лица стављају се под старатељство , при чему старалац лица које је потпунолишено пословне способности има дужности и права стараоца малолетног лица које нијенавршило 14 година, а старалац лица које је делимично лишено пословне способности имадужности и права стараоца малолетног лица које је навршило 14 година.
- Уговори и други правни послови лица лишеног пословне способноси неважећи су, а помишљењу које преовладава у савр.правној теорији правило важи и за послове који сузакључени пошто су престали разлози за лишење пословне способноси или у току ткз. светлих периода , тј.стања у којима је овакво лице свесно својих поступака (способно за расуђивање). Из разлога правне сигурности не може се, доказивати његова способност за расуђивање и тако исходити ваљаност закљученог правног посла, све док му судскомодлуком не буде враћена пословна способност. Обрнуто, може се доказивати да једно лицекоје није лишено пословне способности било неспособно за расуђивање у време закључењаправног посла и из тога разлога исходити поништење посла.
- ДЕЛИКТНА СПОСОБНОСТ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА
- Деликтна способност у грађанском праву огледа се у томе што се лично одговара запроузроковану штету, независно од тога да ли истовремено постоји и кривична одговорност.У нашем праву она се стиче са 14 година , али се при томе прави разлика: малолетници донавршене 7 године су апсолутно деликтно неспособни, за штету коју проузрокују одговарајуњихови родитељи (или друга лица под чијим су надзором), док малолетници између 7 и 14 година одговарају својом имовином ако се докаже да су у време проузроковања штете билисвесни својих поступака (у погледу њих важи оборива претпоставка да су неспособни за расуђивање). За разлику од правне и пословне способности, деликтна способност уграђанском праву није правна привилегија (да се нешто има,, да се изјавом воље нештоприбави), већ правна изложеност санкцији , која је по својој природи имовинска и састојису у обавези накнаде штете.
- АТРИБУТИ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА - ЛИЧНО ИМЕ , ДРЖАВЉАНСТО ,
ПРЕБИВАЛИШТЕ и БОРАВИШТЕ
- ЛИЧНО ИМЕ
- Лично име је сталан назив појединца (физичког лица), који служи његовом разликовању оддругих појединаца, без чега је живот у заједници незамислив.Отуда је ова врста индивидуализације стара колико и само људско друштво, само су севременом мењали начини на који је остваривана.
- У нашем праву лично име се састоји од презимена (породичног имена), којим се изражаваприпадност одређеној породичној заједници, и имена (име у ужем смислу), којим сепојединац индивидуализује унутар породичне заједнице, а и иначе, и обично се и име ипрезиме састоји од по једне речи. Прописи у овом погледу не постављају ограничења, самопредвиђају (у случају да се име или презиме састоји од више речи) обавезу да се у матичнукњигу упише и име (презиме) којим ће се дете служити у правном животу и обавезу дететада се у правном животу служи тако изабраним личним именом.
- Лично име одређују родитељи споразумно , само је њихова слобода ограничена прописомпрема којем
дете добија презиме према презимену једног или оба родитеља, кад су импрезимена различита, заједничкој деци морају одредити исто презиме. У избору имена родитељи су начелно слободни, с тим што им се забрањује да детету дају погрдно име, имекојим се вређа морал или је у супротности са обичајима и схватањима средине. - Ступање у брак може али и не мора имати за последицу промену презимена, што зависи одспоразума супружника, који у том погледу могу изабрати једну од више могућности: дасвако задржи своје раније презиме, да за заједничко узму презиме једног или другог, дасвако узме презиме оног другог и томе дода своје. По престанку брака супружник можезадржати презиме које је носио у браку или узети оно које је имао пре ступања у брак .-Грађанин има право да промени лично име , у целости или само име или само презиме, стим што се неће одобрити промена лицу против кога се води кривични поступак заизбегавања законом утврђених обавеза, промена у погрдно име или презиме, у име илипрезиме којим се вређа морал или које је у супротности са обичајима и схватањима средине,као ни промена презимена малолетног лица ако би се ново презиме разликовало одпрезимена његових родитеља или усовјиоца.
- Правна природа права на име огледа се у следећим особинама: 1.оно је личне природе (неимовинско и непреносиво) 2.стиче се уписом у матичне књиге 3.незастариво је 4.делује према свим трећим лицима 5.свако је дужан да се служи личним именом, што значи да је оно у исто време и обавезазбог свог јавноправног значаја.
- ДРЖАВЉАНСТВО
Држављанство је припадност појединца, домаћег држављанина одређеном државноправном поретку, која се , с`једна стране огледа у обавезама према њој, а с другестране у томе што су му формалноправно доступна сва права која тај правни поредакпознаје, при чему се нека стичу аутоматски (рођењем или одређеним узрастом) а друга подопштим условима једнаким за све. Лица која немају статус домаћих државаљана, било да сустрани држављани или апатриди (лица без држављанства) називају се странцима
гаси постојеће нити заснива ново пребивалиште.Ново пребивалиште се занива фактичким настањењем у другом месту, праћеним намером дасе у њему стално живи.
- У нашем праву грађанин може имати само једно пребивалиште.У немачком праву
домицил може истовремено бити у више места, што је у овом системуи могуће и логично, јер је усвојен ослабљен и у исто време шири појам пребивалишта, саелементима боравишта (резиденције) - **МАТИЧНЕ КЊИГЕ
- Матичне књиге** су јавне књиге које садрже податке од значаја за правни положај физичкихлица, или јавне књиге о личним стањима грађана. Организоване су по ужим подручјима(тзв.матичним подручјима) које одређује скупштина општине за свако насељено местозасебно, а води их овлашћен радник (матичар), који уписује чињенице и податке који су мупријављени, односно које садржи акт надлежног органа. Он је дужан да упис изврши безодлагања, да извршени упис прочита лицу које пријављује чињеницу, односно сведоцима, ида то потврди у књизи. Упис потписује лице које је пријавило чињенице, сведоци и матичар.Грешке које је приметио пре закључења уписа матичар може сам исправити, а накнаднеисправке уписа могу се вршити само на основу одлуке надлежног органа.
- Њихов карактер јавних књига огледа се у томе што имају доказну снагу јавних исправа, ишто право увида у њих имају сва правно заинтересована лица, а сваком заинтересованом мора се на његов захтев издати извод односно уверење о подацима које садрже.
- Према врсти чињеница односно података који се у њих уписују, постоји мк рођених, мк венчаних и мк умрлих.
- ПРАВНО ЛИЦЕ, ПОЈАМ и КАРАКТЕРИСТИКЕ
а) Правно лице као статус организације Физичко лице је човек као ималац права и обавеза, а када је организација ималац права и обавеза назива се правно лице .Правно лице и организација нису исто, као што ни физичко лице и човек не значе исто.Бити правно лице , то за организацију значи: имати права и обавезе у грађанскоправним односима. Правно лице означава тек једно правно својство организације-њен правни статус(да је у области права субјект права и обавеза), као што су њена друга ванправна својства, да је економски субјект, политички, културни и др.
б) Организације са статусом правног лица Док је данас сваки човек правни субјект-физичко лице, ни данас свака организација нијеправно лице. Свако правно лице јесте организација, али није свака организација правнолице.Да би организација била правно лице неопходно је да је:
- правно уредива
- правно допустива 3.да јој право призна способност да има права и обавезе 1.Правна лица могу постати само организације које јесу или би могле и требало да буду правно уређене. Пошто нису такве, не добијају статус правног лица нпр.кафанско друштво,група пензионера која се састаје у парку, излетничка дружина, седељка. Ни
свеправноуредиве организације нису правна лица, нпр.ортаклук, породична задруга,сувласништво, добротворна акција, група за вежбе. 2.Правна лица могу постати само правноуредиве организације које су уређене на позитиванначин: правно допуштене. Пошто су правом забрањене, не добијају статус правног лицанпр.злочиначко удружење, удружење за насилно обарање власти. Ни све правнодопуштенеорганизације нису правна лица, нпр.брачна заједница, породично домаћинство,суд.тужилаштво. 3.Од правноуредивих и правнодопуштених само оне постају правна лица, којима правнипоредак призна могућност да стичу права и обавезују се. Правни поредак одређује врстеорганизација које могу бити правна лица: предузећа, задужбине, фондови, факултети,задруге, општине, радње, удружења грађана и др.
в) Правно лице као правноспособна организација Оно што најјасније разликује организацију која јесте правно лице од оне која то није, јестеспособност организације да има своја права и обавезе: правна способност организације. По том најодлучнијем моменту може се правно лице дефинисати као правно способнаорганизација. Организација је правно лице ако је правно способна односно правно лице јеорганизација која је правно способна.
НАЧЕЛО ПРАВНЕ РАЗДВОЈЕНОСТИ (ОДВОЈЕНОСТИ) и ОДСТУПАЊА
а) Садржина начела
- Ако је организација правно лице, сама организација је ималац права и обавеза , а нису тоњени оснивачи и учесници (органи, чланови, запослени): њој, а не њима припадају права иобавезе. Она има своја права и обавезе, а они своја. Правна сфера организације раздвојена јеи иначе од правне сфере њених оснивача и учесника. Организација води од њих одвојен,самосталан правни живот-свако има своју засебну правну судбину.
- Правна раздвојеност и самосталност испољава се нарочито у следећем: 1.Имовинска и неимовинска права и обавезе, која правни поредак признаје организацији, припадају њој самој и само њој , а нису уједно права и обавезе њених оснивача и учесника.Нпр.зграда предузећа није директорова. 2.Када организација тужи или је тужена, странка у поступку нису и њени оснивачи иучесници. Ни обрнуто.
- Организација одговара само за своје обавезе , само својим повериоцима и само својом имовином , а тако исто њени оснивачи и учесници.Нпр.факултет не врати зајам, не могу се запленити средства са текућег рачуна декана.
- Правне радње (уговори, деликти и др.) које учесници организације предузму као делови организације, рачунају се само њој , а за њих не производе правна дејства.Нпр.ако се радници годинама служе алатом као да припада фабрици, одржајем стичесвојину фабрика, а не они; лекар нестручно лечи пацијента, болница му дугује накнадуштете.
- Остваривање трајнијих надиндивидуалних циљева
- Лакше одвијање правних односа , поготово правног промета
- Обезбеђење намирења поверилаца
- Ограничење ризика (одговорности)
1. Човек може путем организације може да оствари оне циљеве за чије постизање
њемусамом недостају средства, снаге, знања, способности или време. За остварење таквихтрајнијих циљева; који надилазе моћи појединца, правно лице је подесније од другихправних облика јер је: а) независније него они од особина и судбина физичких лица (оснивача и учесника) и б) непосредније и јаче везано за циљ.
а)За разлику од човека, правно лице је бесмртно - теоретски вечно, јер је имуно напролазност оснивача и учесника на промене у свом саставу. Путем правног лица се имовиниосигурава носилац који није унапред ничим временски ограничен.
б)Институтом правно лице имовина је јаче и непосредније везана за опредељени циљ ,него другим правним облицима, јер је веза имовине и циља мање подложна утицајуоснивача и учесника. Исти циљ се може остваривати нпр. поклоном с налогом и легатом или једном врстом правног лица-задужбином. У прва два случаја привођење имовине наменизависи од тога хоће ли легатар примити легат, корисник испунити налог, дотле је самимнастанком правног лица имовина сместа и неповратно посвећена опредељеном циљу.
2. Институт правно лице омогућује да као ималац права и обавеза-као власник,
купац,оштећени- фигурира само један једини субјект- организација , уместо да мора да их будеонолико колико је оснивача и учесника организације. Да није правног лица, сви би они,колико год да их је, морали бити титулари права и обавеза, сви би заједно моралипредузимати правне послове, учествовати у вршењу права и обавеза, подносити тужбу, бититужени, бити поименице уписани у земљишну књигу. И у унутрашњем односу сви суусмерени само на једног субјекта- правно лице , уместо да свако са сваким из организацијезаснива правне односе. Да није правног лица, сваком променом састава организације изноваби морале да се мењају уговорне странке, проширује тужба, мења упис у земљишној књизиитд .-Други правни облици-ортаклук, сувласништво нису способни да у тој мери редукују сложеност и тако поједноставе одвијање правних односа а пруже сигурност: код њих јеонолико правних односа колико је учесника организације, а измена састава учесника одражава се на однос.
3. Институт правно лице омогућује повериоцима повећане изгледе за намирење
Правила о правном лицу-која не важе за друге правне облике и физичка лица чине да је организација са статусом правног лица поузданији дужник, а њена имовина издашнија ипоузданији гарантни фонд за намирење поверилаца.
- правно лице за своје обавезе одговара и целокупном имовином, другачија одговорност је изузетак
- некада и учесници својом имовином одговарају за обавезе правног лица
- из имовине правног лица намирују се само повериоци организације, а не и повериоци оснивача и учесника
- организација не може без имовине постати правно лице
- презадуженом правном лицу забрањено је да предузима нове правне послове;презадужено, платежно неспособно и правно лице које послује с губитком обавезни су даиницирају поступак за санирање или за стечај.
- обавеза правног лица да накнади штету не може се снизити због његовог слабогимовинског стања
4 .Институт правно лице (правним раздвајањем организације од оснивача и учесника)
омогућује да се искључиво организација учини одговорном за обавезе , чиме се оснивачима и учесницима пружа извесност у погледу њиховог сопственог ризика.Пошто за обавезе организације не одговарају својом имовином, ризик се своди на онасредства (новац,права, предмете) која су унели у имовину организације.Оснивач односно учесник не би се ни одважио на оснивање организације односно учешће уњој, ако би могућа одговорност сопственом имовином знатно надрастала величину његовог удела у имовини организације (нпр. чланарину ), његов утицај на рад организације(нпр. број гласова које има ) и његову корист ( дивиденду )
ВРСТЕ ПРАВНИХ ЛИЦА
За организацију са статусом правног лица правно је важно да ли је: 1.по својој структури- удружење или установа 2.по циљу и врсти делатности- комерцијална или некомерцијална 3.по типу својине- једносвојинско правно лице или мешовито Правна лица се у нашем праву не деле на јавноправна и приватноправна.
УДРУЖЕЊА И УСТАНОВЕ
- Удружење ( universitas personarum ) је скуп лица- чланова, удружених ради остваривањазаједничког циља. нпр.деоничко друштво, задруга, политичка странка. - Установа ( universitas bonorum ) је скуп добара намењених остваривању неког циља накорист других-дестинатера. нпр.задужбина, градски музеј, национална библиотека.
- Удружење и установа разликују се по својој структури, као и по врсти учесника. Удружење чине чланови. Они су се удружили ради остварења неког свог заједничког циља.Удружење делује у интересу чланова. Чланови господаре организацијом : својом вољом могу организацији променити циљ, делатност и уређење, и укинути је (удружење је аутономна организација). Правна раздвојеност удружења од чланова може бити и слаба тј.лична веза израженија.
- Установа нема чланове. Учесници установе остварују циљ који је одредио неко други- оснивач. Установа делује у интересу корисника ( дестинатера ). Ни оснивачи ни учесницине могу својом вољом организацији променити циљ, делатност и уређење, нити је укинути(установа је хетерономна организација). Правна радздвојеност установе од оснивача и учесника је изразитија, тј.лична веза слаба или је нема.
- Корпоративно удружење одликује слаба лична веза удружења и члана и чланова међусобно.
- Чланом удружења некада се постаје и без обзира на вољу. Организација и међусобниодноси чланова уређују се и мењају актом који не подразумева сагласност свих.
- Чланови су измењиви , а чланство преносиво и наследиво. Не тражи се пристанак свих запромену члана. Личне околности не узрокују престанак удружења.
- Управљати и водити послове удружења могу и лица која нису чланови. Одлучује севећином гласова.
- Улога органа није резервисана само за чланове
- За обавезе удружења искључиво оно одговара својом имовином
- Име удружења не мора да садржи име члана.Коропорације су нпр. деоничарско друштво, задруга, општина, комора, синдикат.
б. Установа је организација чији циљ, уређење и начин функционисања одређује оснивач , а у живот спроводе учесници. Ни оснивач ни учесници не господаре установом, не одговарајусвојом имовином за њене обавезе. Утицај оснивача на циљ, уређење и функционисањеисцрпљује се актом о оснивању, а потом он, евентуално само надзире како учеснициостварују циљ установе. Ни оснивач ни учесници не могу по свом нахођењу укинутиустанову, јер она не постоји у њиховом интересу, већ у корист трећих лица (дестинатера).Ни корисници не могу да је укину, јер нити су је основали нити су њени учесници.Фигуративно речено, једном основана, установа припада себи самој.-Док се учесници удружења служе имовином удружења да би остварили своје циљеве, због чега се каже да удружења имају персонални супстрат , да су код њих лица у првом плану,дотле учесници установе служе имовини установе да би остварили циљеве којима јеимовина неповратно посвећена, што код установе у први план истиче имовину, реалнисупстрат.
- Задужбине
- Остале установе су нпр. народна банка, фондови за запошљвање,становање,соц.заштиту.тзв. самостални фондови , болнице, радио-дифузне установе, библиотеке,факултети. Разлике од задужбине: 1.Остале установе образују и од противчинидаба корисника (од улазница,претплате,партиципације) 2.Корисник може да буде свако ко изјави вољу (обавезно контрахирање) 3.Учесници су посредством представника укључени у органе управљање многих установа 4.Утицај оснивача на промену уређења, функционисање и укидање осталих установа већи јенего код задужбина.
КОМЕРЦИЈАЛНА И НЕКОМЕРЦИЈАЛНА ПРАВНА ЛИЦА
- Комерцијална (предузетничка, лукративна, профитна) организација дела првенствено даби остваривала добит (са лукративним циљем), а некомерцијална нема такав циљ (већ идеалан).Добит је првенствени циљ ако организација своју делатност врши: 1.уз накнаду (предузимајући теретне правне послове), коју остварује 2.на тржишту (по принципу понуде и тражње, и у условима конкуренције) и то чини
- систематски ( а не тек од случаја до случаја) 4.као своју основну делатност , а не као споредну или једну од споредних. Када недостаје неки од тих елемената, организација је некомерцијална.
- И привредна делатност (производња робе, трговина, промет робе, капитала, рада) и непривредна делатност (образовање,наука, култура) могу се вршити како ради добити- комерцијално, тако и без тежње добити-некомерцијално.У области привреде, некомерцијалне организације су нпр. производна задруга, стамбена задруга, а комерцијалне нпр. задружно производно предузеће, задружно стамбено предузеће, издавачко предузеће.
У ванпривредној области делују ради добити, комерцијалне су нпр. приватне болнице,музичке, спортске школе, а некомерцијалне нпр.јавне болнице, школе, музеји.- Природа организације вишестуко је важна. 1.За комерцијалне организације предвиђени су другачији статусни облици него занекомерцијалне, и то као обавезни. Основни статусни облик правног лица за комерцијалну организацију је предузеће , а и обавезан је, као што је за некомерцијалну то установа .Слобода избора постоји само између предвиђених типова предузећа (хоће ли сеорганизовати као трговачко друштво, деоничко, командитно)
- Правни режим предузећа другачији је од правила која важе за установе: различити сууслови и поступак оснивања, начин признавања правне способности, уређење, врсте исастав органа, надзор, извори имовине, престанак, могућност стечаја.
- Није иста ни судска надлежност (судови опште надлежности или привредни судови,привредни судови су увек надлежни за спорове из привредних односа комерцијалнихправних лица).
ЈЕДНОСВОЈИНСКА И МЕШОВИТА ПРАВНА ЛИЦА
- Средства правног лица могу бити у правном режиму друштвене, државне, задружне иприватне својине. Ако су сва средства правног лица подвргнута само једном од тих режима,правно лице је једносвојинско : друштвено правно лице, државно правно лице, задружноправно лице или приватно правно лице. Када за средства важе бар два режима, правно лице је мешовито (вишесвојинско): приватно - државно правно лице, приватно- друштвено,приватно-задружно-државно.
- Врста својине вишеструко је правно важна. 1. Све врсте правних лица не могу се оснивати сваком врстом оснивачке својине , нитимогу имати сваку врсту права својине. Неким врстама правних лица природа ствари одређује могућу врсту или врсте права својине, а другима пропис .Нпр.статусни облик који се назива друштвено предузеће предвиђен је само за средства у друштвеној својини. Приватно предузеће - само за она у приватној својини, задружно - само у задружној својини. Код других врста правних лица један те исти статусни облик могућ јебез обзира на врсту својине, па ни промена врсте својине током постојања правног лица неизискује да се промени врста правног лица. 2. Неке врсте правних лица, које могу бити основане само одређеном врстом својине
