ВЕЖБЕ ИЗ НАСЛЕДНОГ ПРАВА, Beleške od Nasledno pravo

Preuzmite ВЕЖБЕ ИЗ НАСЛЕДНОГ ПРАВА i više Beleške u PDF od Nasledno pravo samo na Docsity!

ВЕЖБЕ ИЗ НАСЛЕДНОГ

ПРАВА

Доц. др Бранко Милетић

Асс. Јована Миловић

П О Ј А М Н АС Л Е Д Н О Г П РА ВА И Н АС Л Е Ђ И ВА Њ А

 Појам „наследно право“ има три значења, па се обично говори о

наследном праву у:

 Наследно право у објективном смислу је скуп правних норми које

регулишу наслеђивање у једној држави;

 Наследно право у субјективном смислу јесте право које наследник стиче

на заоставштини умрлог лица по основу наслеђивања;

 Наследно право као наука јесте научна област која се бави изучавањем

наследног права у објективном смислу и наследног права у субјективном

смислу.

 Наслеђивање, у наследноправном смислу, је стицање заоставштине

умрлог лица од стране наследника, путем ступања у имовинско-правне

односе у којима се налазило умрло лице у моменту смрти, на место тог лица.

ОСНОВНА НАЧЕЛА

 Начело равноправности – постоји потпуна равноправност при наслеђивању између наследника мушког пола и наследника женског пола затим између брачних друговаи између брачних и ванбрачних сродника;  Начело стицања заоставштине ipso iure – у нашем праву се сматра да су сви потенцијални наследници одређеног оставиоца стекли заоставштину у тренутку оставиочеве смрти, по сили самог закона, брз обзира где су се нашли у том моменту и без обзира на то што нису дали наследничку изјаву;  Начело ограничене слободе тестирања – завешталац може слободно располагати завештањем својом заоставштином, али је у тим располагањима ограничен правилима о нужном делу, која су императивне природе;

ОСНОВНА НАЧЕЛА

 Начело забране уговорног наслеђивања – значи да је у нашем праву забрањен уговор о наслеђивању;  Начело универзалне сукцесије – постоји када наследник стиче аликвотни део свих права и обавеза из заоставштине, или када стиче целокупну заоставштину;  Начело ограничене одговорности за дугове оставиоца – наследник одговара за дугове оставиоца само до висине вредности наслеђене имовине;  Начело официјелног рапсрављања заоставштине – суд по службеној дужности, покреће оставински поступак чим сазна за смрт неког лица на било који начин и по службеној дужности води тај поступак.

ОТВАРАЊЕ НАСЛЕЂА (DELATIO HEREDITAS)

Смрт физичког лица

 фактичка смрт физичког лица – постоји када су трајно престале све

животне функције његовог организма

• Viventis non datum hereditas (живи се не наслеђују)

 појам клиничке смрти – клиничка смрт наступа када престану

најважније животне функције организма, али код клиничке смрти те

функције нису трајно престале, па постоји могућност да лице оживи.

Проглашење несталог лица за умрло

 општа несталост

 посебна несталост.

СМРТ ФИЗИЧКОГ ЛИЦ А

 Фактичка (биолошка)смрт физичког лица постоји када су трајно престале све животне функције његовог организма.  Уколико је смрт физичког лица наступила у здравственој установи, време и узрок смрти утврђује за то овлашћени лекар, и о томе обавештава надлежни општински орган. У осталим случајевима, време и узрок смрти, утврђује доктор медицине, одређен одлуком надлежног органа општине, на основу пријаве чињенице смрти.  Доктор медицине је дужан да чињеницу смрти констатује у потврди.  На темељу издате потврде о смрти једног лица, и пријаве смртног случаја од овлашћених лица, надлежни матичар, редовно из места, на чијем је подручју смрт наступила, уписује чињеницу смрти у матичну књигу умрлих, и издаје извод из ње (тзв. умрлицу).

 Општа несталост:

• када је лице нестало у уобичајеним околностима, које, по правилу, не носе са собом скоро никакве ризике за живот;
• На пример, лице је задњи пут виђено испред Клиничког центра у Косовској Митровици. П Р О ГЛ А Ш Е Њ Е Н ЕС ТА Л О Г Л И Ц А ЗА У М РЛ О  Посебна несталост: - Постоји када је лице нестало у неком догађају који изазива велику опасност за животе људи и који по правилу, има за последицу смрт већег броја лица; - Нпр, пад авиона, потапање брода, пожар у вишеспратној згради, ратни сукоби итд.

 Општа несталост  У случају опште несталости за умрло се може огласити лице:

1. о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло 70. година;
2. о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу. П Р О ГЛ А Ш Е Њ Е Н ЕС ТА Л О Г Л И Ц А ЗА У М РЛ О  Посебна несталост  У случају посебне несталости за умрло се може огласити лице: 1. које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за шест месеци од дана престанка опасности; 2. које је нестало у току рата, у вези са ратним догађајима а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од престанка непријатељства.

У Т В Р Ђ И ВА Њ Е ТАЧ Н О Г Д А Н А И Ч АС А С М Р Т И О С ТА В И О Ц А

1. Према стању у моменту смрти оставиоца утврђује се круг потенцијалних наследника тог оставиоца, јер његови наследници могу да буду само лица која су га надживела.
2. С обзиром на стање бројних чињеница у моменту смрти оставиоца утвђује се који су потенцијални наследници неспособни за наслеђивање, или недостојни за наслеђивање, или који наследници могу бити искључени из наслеђа или лишени нужног дела.
3. Састав заоставштине утвђује се искључиво према стању у моменту смрти оставиоца.
4. Од дана смрти оставиоца теку многи рокови.
5. Према стању у моменту смрти одређује се надлежност оставинског суда.

П О Ј А М ЗАО С ТА В Ш Т И Н Е  Заоставштина је скуп свих: права, правних стања, правних моћи и обавеза која су припадала оставиоцу у моменту смрти, а која су наслеђивању подобна, и која су слободна за наслеђивање.  Права, правна стања, правне моћи и обавезе треба да су ПРИПАДАЛЕ оставиоцу у моменту смрти да би ушла у заоставштину.  Права, правна стања, правне моћи и обавезе морају бити ПОДОБНЕ за наслеђивање, да би ушле у заоставштину(нпр. лична службеност плодоуживања, пошто је везана за личност титулара гаси се његовом смрћу).  Права, правна стања, правне моћи и обавезе морају бити СЛОБОДНА за наслеђивање(нпр. бројна имовинска права која су припада примаоцу издржавања у моменту смрти и која су редовно подобна за наслеђивање, ако су обухваћена уговором о доживотном издржавању неће ући у заоставштину, јер нису слободна за наслеђивање, пошто према уговору прелазе на даваоца издржавања у моменту примаочеве смрти.

7. У заоставштину спада сав новац који је припадао оставиоцу у моменту смрти;
8. Приватно предузеће чији је власник био оставилац;
9. Разна правна стања- најчешће правно стање везано за стицање својине одржајем;
10. Државина ствари и права коју је имао оставилац у моменту смрти;
11. Правне моћи- право на отказ;
12. Све оставиочеве обавезе.

В РЕ Д Н О С Т ЗАО С ТА В Ш Т И Н Е  Целокупна заоставштина може се поделити на два дела:  Актива(сва права, правна стања и правне моћи),  Пасива(све обавезе).  А+П=бруто вредност заоставштине  А-П= нето(чиста) вредност заоставштине.

ЗАО С ТА В Ш Т И Н А П И ТА Њ А  Милан Пантић из Крушевца, за живота је стекао много. Био је власник огромне куће надомак Крушевца, два стана у центру града, грађевинске фирме, три аутомобила, пет камиона, и многих покретних ствари. Био је поверилац бројних потраживања, носилац великог броја обавеза. Поред тога, у његову корист је била установљена службеност довода воде до његове грађевинске фирме. Брату од тетке је уговором о поклону за случај смрти оставио један од станова у центру града.

1. Шта од побројаног може бити предмет наслеђивања?

 Стефан Јанковић је, у време отварања наслеђа, од еконономских добара имао у

својини: кућу са плацем( 20 ари), аутомобил марке „Алфа ромео“, рачунар, видео

рекордер, телевизор, две термоакумулационе пећи, два троседа, један двосед, сто са 6

столица, фрижидер, замрзивач, два ормана, електрични шпорет, три персијкса

тепиха, фотоапарат, један сервис за ручавање за 6 особа, један позлаћени сервис за

ручавање за 12 особа, ручни златни сат и новац у износу од 700. 000 динара. Стефан је

иза себе од потенцијалних наследника оставио: супругу, сина, кћерку, унуку од сина,

мајку и тетку са очеве стране. Сва побројана лица, осим сина који се налазио на

одслужењу војног рока живела су у истој породичној кући заједно са оставиоцем, у

време отврања његовог наслеђа. Такође, са њима је живела и синовљева супруга. Горе

наведене ствари коришћене су за задовољавање свакодневних потреба чланова

породичног домаћинства.