Download exam questions serbian language and more Exams Political studies in PDF only on Docsity!
PITANJA IZ ENERGETSKE BEZBEDNOSTI
1. Viseznacnost sintagme energetska bezbednost
-Energenti su znacajno bezbednosno pitanje. Energetska bezbednost je deo opste bezbednosti, ali I njen specifican oblik koji proizilazi iz egzistencijalne uloge energije. Kako je pitanje energetske bezbednosti vitalno pitanje svake drzave tako se i concept energetska bezbednost tumaci shodno geopolitickim interesima svakog pojedinacnog subjekta medjunarodnih odnosa.
- Sa stanovista (ne)posedovanja zadovoljavajuceg energetskog bilansa zemlje se mogu podeliti u dve grupe: -zemlje uvoznice I zemlje izvoznice energije.
Energetska bezbednost se uopsteno najcesce odredjuje kao “dostupnost energenata” pri cemu se pod “dostupnosti” podrazumeva kolicina, kontinuitet, stabilna cena, politicka stabilnost drzave iz koje se energenti uvoze.
2. Definicioni kontrast - Ekoloska bezbednost je integralna komponenta bezbednosti pojedinca, dustva, drzave I medjunarodne zajednice koja predstavlja rezultantu urozno posledicnih odnosa pojava stvaranja I ugrozavanja bezbednosti sa jedne I zivotne sredine sa druge strane pri cemu se pod zivotnom sredinom podrazumeva proctor u kome covek bitise, odnosno zemljiste, voda, vazduh, biljni I zivotinjski svet, infrastruktura itd.
Ovako shvacen predmet ekoloske bezbednosti moze se posmatrati na 2 nivoa:
-bezbednost zivotne sredine, odnosno njenog ugrozavanja pojavama prirodnog, ljudskog I tehnicko- tehnoloskog porekla
-bezbednost ljudi, drzava, medjunarodne zajednice I planete pojavama degradirane zivotne sredine.
Ekoloska bezbednost ne moze se I ne sme posmatrati nezavisno od ekonomskog I energetskog sistema zemlje, jer njihove nepravilnosti ugrozavaju zivotnu sredinu, ali I ugrozena zivotna sredina dovodi do manjka ekonomskog I energetskog resursa.
3. Globalni izazovi energetske bezbednosti
-Energetska zavisnost je poseban bezbednosni problem za veci deo planete, a po najvise za Evropu koja je najveci svetski uvoznik nafte I gasa. Danas se uvozom obezbedjuje oko 50% potrosnje energije, a u narednim godinama se procenjuje nivo od 70%. Ovaj problem Evropski savet okarakterisao je kao globalni bezbednosni izazov.
-Energetska bezbednost umnogome uslovljena nivoom tehnoloskog razvoja zemlje jer su u direktnoj funkciji. Automatizacija proizvodnih I energetskih postrojenja su ocigledna odlika energetske I
ekonomske moci zemlje. Siromasne zemlje nisu u materijalnoj mogucnosti da posvete paznju svom tehnoloskom razvoju. Tako bogati postaju jos bogatiji, a siromasni jos siromasniji.
-Energetska zavisnost zemalja moze da se zloupotrebi za primenu raznih oblika sile poput sankcija I politickog uslovljavanja. Energetska zavisnost odrazava se na politicku moc drzave I predstavlja bezbedonosnu pretnju: eventualna energetska kriza izaziva ekonomsku krizu, sto uslovljava razvoj politicke krize.
5. Energetska zavisnost zapadnog Balkana I njene implikacije
-Evropi je neophodna energija, a pogotovo energija zemnog gasa. Cinjenice ukazuju da ce energetski jaz izmedju potrosnje I proizvodnje prirodnog gasa sve vise narastati jer je Evropa kao industrijski I tehnoloski razvijen region prinudjena da svoj energetski deficit nadoknadjuje uvozom. Postojeci gasni koridori nisu u mogucnosti da private trazenu kolicinu gasa, s’ toga je nuzno izgraditi nove. Ali geopoliticka logika namece brojna pitanja: odakle dovesti gas, od koga kupovati, kroz koje zemlje bi prolazio,cije geopoliticke interese pri tome manje ili vise uvaziti. Kao odgovor pojavljuju se, izmedju ostalih, dva najznacajnija projekta: Nabuko I Juzni tok. Nadmetanje se najostrije manifestuje upravo na prostoru Balkana. Evropa ce svoju energetsku bezbednost tesko resiti bez Balkana koji se pojavljuje kao najznacajnija karika.
6. Znacaj I uticaj energije na geopoliticke I ekonomske procese I trendove
-Kao jedna od najznacajnijih faktora razvoja zemalja u savremenom svetu javlja se upravo energetska bezbednost. Obezbedjivanje potrebne kolicine I kontinuiteta u snadbevanju se pojavljuje kao jedna od osnovnih pretpostavki njihovog privrednog razvoja. Samam tim se energetska bezbednost javlja kao primarni uslov razvojnih perspektiva ali I kao znacajno globalno geopoliticko pitanje. U nastojanju da osiguraju svoju energetsku bezbednost zemlje bivaju uvucene u “ veliku sahovsku geopoliticku igru”. Od nacina resavanja pitanja “energetske bezbednosti” u mnogome ce zavisiti privredni razvoj ali I buducnost sveta.
-Po geopolitickim procenama razvoja do 2030. I 2050. smatra se da ce prirodni plin, njegove zalihe, proizvodnja I medjunarodni transportni putevi postati glavni cinioci geopoliticke energije, samim tim biti I glavni cinioci politicke I ekonomske moci.
7.Energija kao uzrok ili povod ratnih sukoba
-Opste je prihvaceno stanoviste da je energija duboko povezana sa politikom I da su energetske kompanije u spregi sa politickim elitama zemalja iz kojih poticu. Takva su gledista formirana na iskustvima brojnih politickih kriza koje su redovno pratili poremecaji na naftnim trzistima.
-Sirova nafta spada u grupu najtrazenijih roba na svetu. Najzesci sukobi vodjeni teznjom za prevlast nad energetskim resursima vode se na prostoru tzv.”evroazijskog Balkana”( Avganistan, Jermenija, Gruzija I ostale zemlje centralne Azije). Bitku vode tri velesile. Zele dominaciju nad centralnom Azijom, jer je to region koji je najbogatiji energentima. Kontrola ovog prostora u mnogome odredjuje I njihovu svetsku geopoliticku poziciju.
sve vecu ulogu virtualne tehnologije, znanja I virtualnih komunikacijskih sredstava nakon prosirenja internet, mozemo reci kako je energija I nadalje glavno pogonsko sredstvo politicke moci.
-Temeljne odrednice cini ravnoteza izmedju globalnih ekonomsko-politickih cinilaca, poput svetskog trzista kapitala, uloge medjunarodnih organizacija I sl.
-Nacela ekonomskog I politickog poretka posledica su drustvenog razvoja, ali I svojevrstan instrument geopoliticke dominacije. Borba za nacela I geopoliticki motive trajna su poveznica borbe za svetsku moc.
12. Specificnosti energetske bezbednosti drzava koje izvoze energente
-Energetska bezbednost je integralni deo opste bezbednosti, ali I njen specifican oblik koji proizilazi iz egzistencijalne uloge energije. Odredjenje pojma energetske bezbednosti je u velikoj meri zavisno od toga da li ga definise zemlja uvoznica, ili zemlja izvoznica energenata.
-Zemlje izvoznice energije energetsku bezbednost posmatraju kao otklanjanje ili smanjenje svih latentnih ili evidentnih opasnosti, izazova I pretnji koje mogu da ugroze izvozni energetski aranzman. Time se nastoji onemoguciti svaki pokusaj ugrozavanja energetsko bezbednosnih zahteva I opasnost po znacajan finansijski deo drzavnog budzeta.
13. Karakteristike energetske bezbednosti drzava koje uvoze energente
-Energetska bezbednost je integralni deo opste bezbednosti, ali I njen specifican oblik koji proizilazi iz egzistencijalne uloge energije. Odredjenje pojma energetske bezbednosti je u velikoj meri zavisno od toga da li ga definise zemlja uvoznica, ili zemlja izvoznica energenata.
-Zemlje uvoznice pojam energetska bezbednost odredjuju kao otklanjanje ili smanjenje svih latentnih ili evidentnih opasnosti, izazova I pretnji koje mogu da ugroze uvoz neophodnih energenata.
14.Specifikum energetske bezbednosti tranzitnih drzava
-U energetici gotovo od samog pocetka razvoja nafte I plinske industrije prisutan je veliki kapital I svetska tehnoloska prevlast. Prema tome, glavne dogadjaje u energetici vodile su svetske sile a to vredi I u punoj meri I danas. S’ toga, postavlja se pitanje kakvi su odnosi izmedju velikih I malih u energetici I energetskoj geopolitici.
-Na prvi pogled cini se da male zemlje nemaju izbora, da ce prihvatiti sve obaveze koje im namece globalizacija ili pak ostati na marginama savremenog tehnoloskog razvoja. Male kompanije iz malih zemalja prilagodjuju se pravilima globalnog trzista ili postepeno gube svoje pozicije. Tako se globalizacijskim procesima odrzalo I jedno od osnovnih obelezja medjunarodnih gospodarskih I politickih odnosa, a to je nacelo prednosti velikih sila.
15. Obnovljivi izvori energije
-Iako su poznati vekovima, tek nakon “energetske krize 1974.” Obnovljivi izvori energije dobijaju na vecem znacaju. Na konferenciji u Najrobiju istaknuto je da je njihovo koriscenje jos uvek u stadijumu istrazivanja I razvoja, ali da se ocekuje brz razvoj.
-Pod obnovljivim izvorima energije podrazumevaju se: sunceva energija, biomasa, drvo I drveni ugalj, geotermalna energija, energija plime I oseke, vucna energija zivotinja, hidroenergija I vetar.
-Danas je vec opste prihvaceno da se novim I obnovljivim izvorima energije mora posvetiti velika paznja.
-Specificnosti obnovljivih izvora energije zahtevju I da se njihovo definisanje I vrednovanje usaglasi sa takvim karakterom (neiscrpljivost, periodicnost, promenljivost itd. )
-Dosadasnje iskustvo u koriscenju OIE pokazalo je da postoji odredjeni broj problema vezanih za brzi razvoj. Sustinsko pitanje je kako ubrzati transfer finansijskih sredstava I tehnologija zemalja u razvoju, jer se ocekuje da oni budu od posebne vaznosti za zadovoljavanje energetskih potreba tih zemalja.
16. Neobnovljivi izbori energije
-Neobnovljivi izvori energije koji su nasli najvecu primenu u modernom svetu su: ugalj, nafta, prirodni gas.
-Ugalj (mrki ugalj, kameni, lignit itd.) Sve do polovine XX veka ugalj je bio primaran energetski izvor koji je zadovoljavao mnoge energetske potrebe u industriji I sirokoj potrosnji.
-Medjutim prednosti nafte kao energetske sirovine, raspolozivost I niska cena doprineli su da ugalj izgubi svoje vodece mesto I da umesto njega vec posle 1950. preuzme nafta. Zbog razvoja proizvodnje I potrosnje nafte XX vek je proglasen vekom nafte, jer je jeftina I kvalitetna nafta omogucila mnogim zemljama veoma brz razvoj.
-Dok je proizvodnja I potrosnja nafte mogla da se razvija na mnogim podrucjima nesmetano od nivoa razvoja zemlje I putem medjunarodne razmene I tranporta to je kod prirodnog gasa vezano za neophodnost izgradnje gasovodne mreze I povezivanje potrosaca. Iz tog razloga razvoj primene prirodnog gasa je znatno sporiji.Ali to je stvorilo mogucnost da prirodni gas bude energetski izvor XXI veka.
18.Geopoliticke I energetske protivrecnosti Balkana
-Evropa ce veoma tesko svoju energetsku bezbednost resavati bez Balkana jer se ovaj proctor pojavljuje kao jedna I najznacajnija karika u energetskom lancu. Time Balkan postaje popriste “nove velike geopoliticke igre”, ali time ujedno Balkan postaje I svojevrsna energetska paradigma ciju sustinu nije moguce sagledati bez sireg konteksta.
22. Politicka dimenzija energetske bezbednosti
- Sve zemlje potrošači, uključujući SAD, imaju više ograničenja kada su u pitanju odnosi sa državama u situacijama kada tržišta nafte postanu tesna.
Prvo, kontrola nad enormnim prihodima od nafte daje zemljama izvoznicima fleksibilnost da usvoje politike koje su suprotstavljene interesima i vrednostima SAD. Usled toga što su bogate naftom, zemlje proizvođača mogu slobodno da ignorišu politiku i ostvaruju interese suprotne nacionalnoj bezbednosti SAD.
Drugo, zavisnost od nafte uzrokuje politička prestrojavamnja koja ograničavaju sposobnost SAD da uspostavlja partnerstva za postizanje zajedničkih ciljeva.
Treće, visoke cene i naizgled deficitarano snadbevanje stvara strah, što je posebno evidentno u Kini i Nju Delhiju.
Četvrto, prihodi od izvoza nafte mogu da podriju lokalnu upravu. Države koje su politički nestabilne i kojima se loše upravlja često imaju problem sa odgovornošću u upravljanju velikim prihodima koji dolaze od izvoza njihove nafte.
23. Vojna dimenzija energetske bezbednosti
- Sirova nafta spade u grupu najtrazenijih roba na svetu. Samim tim dolazi do sukoba prilikom raspodele prirodnih resursa. Najznacajnije sukobljavanje je na podrucju evroazijskog Balkana. Bitku vode tri vele sile. Vitalni interesi se neposredno suceljavaju na ovoj geografskoj tacki. Zele dominaciju nad centralnom Azijom jer je to region koji je najbogatiji energentima. Kontrola ovog prostora u mnogome odredjuje I njihovu svetsku geopoliticku poziciju. Ovaj sukob mnogi nazivaju velika evroazijska igra, jer se na tom prostoru sukobljavaju interesi vodecih svetski sila, SAD, Rusije, Kine.
