Docsity
Docsity

Pripremite ispite
Pripremite ispite

Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u


Nabavite poene za preuzimanje
Nabavite poene za preuzimanje

Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan


Školska orijentacija
Školska orijentacija


6 predavanje rejoni, Slajdovi od Vinogradarstvo

vinogradarstvo

Tipologija: Slajdovi

2014/2015

Učitan datuma 02.05.2015.

milosmanasijev.manca
milosmanasijev.manca 🇸🇷

2 dokumenti

1 / 26

Toggle sidebar

Ova stranica nije vidljiva u pregledu

Ne propustite važne delove!

bg1
Рејонизација виноградарства је размештај сората и подлога
винове лозе у адекватном простору.
Циљ рејонизације је одређивање територијалне јединице у
којој гајене сорте испољавају позитивне агробиолошке и
технолошке карактеристике.
Значај рејонизације виноградарства је то што поред
адекватног размештаја винских, стоних сората и лозних
подлога омогућава и заштиту географског порекла вина,
стоних грожђа и осталих производа од винове лозе што је
предуслов за повећање економичности производње као и
унапређење производње.
Одређивање виноградарских територијалних јединица
врши се на основу: климатских, земљишних и рељефних
услова као и осталих услова за производњу грожђа и прераде
од грожђа.
pf3
pf4
pf5
pf8
pf9
pfa
pfd
pfe
pff
pf12
pf13
pf14
pf15
pf16
pf17
pf18
pf19
pf1a

Delimični pregled teksta

Preuzmite 6 predavanje rejoni i više Slajdovi u PDF od Vinogradarstvo samo na Docsity!

 Рејонизација виноградарства је размештај сората и подлога

винове лозе у адекватном простору.

 Циљ рејонизације је одређивање територијалне јединице у

којој гајене сорте испољавају позитивне агробиолошке и

технолошке карактеристике.

 Значај рејонизације виноградарства је то што поред

адекватног размештаја винских, стоних сората и лозних

подлога омогућава и заштиту географског порекла вина,

стоних грожђа и осталих производа од винове лозе што је

предуслов за повећање економичности производње као и

унапређење производње.

 Одређивање виноградарских територијалних јединица

врши се на основу: климатских, земљишних и рељефних

услова као и осталих услова за производњу грожђа и прераде

од грожђа.

 (^) На основу ових услова одређене су следеће виноградарске јединице:  (^) Виноградарски рејон представља шире виноградарско подручје које се одликује сличним климатским земљишним и осталим условима за успешно гајење винове лозе.  (^) Виноградарски подрејон представља уже виноградарско подручје у оквиру једног виноградарског рејона у коме се неки од чинилаца битно разликују од рејона као целине што утиче на диференцирање приноса и квалитета грожђа.  (^) Виногорје је ужа територијална јединица у оквиру подрејона који у агроеколошком погледу чини једну виноградарску целину.  (^) Локалитет (потес) најмања виноградарска јединица истих рељефних, земљишних и климатских услова).

 (^) /

 (^) Нишавско-јужно моравски рејон простире се у

јужном и југоисточном делу Србије у сливу реке Нишаве,

Јужне Мораве и Топлице.

 Виногради простиру се на надморској висини од 150 до 650 m.

 Средња годишња температура ваздуха креће се од 10,4оС

(Сокобањско виногорје) до 11,7оС у осталим виногорјима.

Средња вегетациона темпеатура се креће од 17,0оС до 18,4оС.

Температурна сума у току вегетације износи 3269 до 3754оС.

Падавине у току године крећу се од 548 до 723 mm, а од тога у

току вегетације падне 280 до 370 mm.

 Трајање сунчеве инсулације утоку вегетације је око 1630 сати.

 У овом рејону преовлађују следећи типови земљишта, гајњаче,

смонице, комплекс киселих, смеђих, подзоластих и

лесинираних земљишта као и алувијални

 наноси.

 (^) Западно моравски рејон налази се у централном и западном делу Србије смештен у сливу реке Западне Мораве и њених притока. Оивичен планинама: Копаоником, Јастребцом, Гочом, Столовима и Јелицом, Вујаном и Котлеником.  (^) Виногради простиру се на надморској висини од 150 до 500 m.  (^) Средња годишња температура ваздуха креће се од 10,6 (Јеличко виногорје( до 11,1оС (Темничко виногорје).  (^) Средња вегетациона температура креће се од 17,3 до 17,8оС. Температурна сума у вегетационом периоду креће се од 3170 до 3253 оС,  (^) Годишња сума падавина је од 645 до 758 mm, а у току вегетације падавине се крећу од 361 до 426 mm. Трајање сунчеве инсулације у вегетационом периоду износи 1526 сати Заступљени су следећи типови земљишта: смонице, кисело иподзоласта сеђа земљишта, гајњаче, лесивирана земљишта и др.

Подреони Виногорја Млавски Браничевско, ореовачко и Ресавско Јагодински Светозаревачко, Левачко, Јовачко и Параћинско Београдск и Грочанско ,Смедеревско, Дубонско и Крњевачко Опленачки Венчачко, Космајско, Рачанско и Крагујевачко

 (^) Подреоне нема , само виногорја

 (^) Поцерски рејон простире се јужно од реке Саве и источно од реке Дрине.  (^) Виногради се простиру на надморској висини од 100-400 m.  (^) Средња годишња температура ваздуха је 11,1оС , а вегетациона 17,7оС температурна сума у току вегетације износи од 3500 до 3600 оС.  (^) Годишња сума падавина износи око 750 mm, а у току вегетације 411 mm.  (^) Трајање сунчеве светлости у току вегетације износи 1572 сата.  (^) У овом рејону заступљени су следећи типови земљишта: лесивирана и смеђа земљишта и гајњаче

 (^) Рејон Косова и Метохије простире се на надморској висини од 400 до 590 m  (^) Средња годишња температура ваздуха креће се од 10,8 до 12оС а вегетациона од 16,8 до 18,3оС. Вегетациона сума температуре креће се од 3362 до 3799оС.  (^) Сума падавина у току година износи 790- 775 mm а у току вегетације око 400 mm.  (^) Трајање сунчевог сјаја креће се од 1982 до 2098 сати.  (^) У овом рејону заступљени су следећи типови земљишта: псеудоглеј, делувијална, црвена руда и смеђа карбонатна.

 (^) На основу климатских и земљишних услова одређених територијалних виноградарских јединица, као и на основу стечених искустава проучавања гајених сората и лозних подлога винове лозе сврставамо у следеће групе:  (^) I - група препоручене сорте: оне сорте које се у одређеним територија-лним виноградарским јединицама афирмисале (добрим приносом и квалитетом) за производњу законом прописаних категорија вина,  (^) II- група дозвољене сорте: оне сорте које у одређеним виноградарским јединицама не нарушавају квалитет вина препоручених сората, већ у извесним случајевима их могу допуњавати односно побољшавати и  (^) III- група забрањене сорте: сорте винове лозе које не дају ни минимални прописани квалитет вина у одређеној територијалној јединици.