Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
dokument sadrrzi korpe za pismeni deo ispita
Tipologija: Rezime
1 / 133
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
Korpa 1
Pitanje 1
Tekst pitanja (^) 2. Povećanje cene jednog dobra, uz nepromenjene cene ostalih dobara i
nepromenjen dohodak:
OdgovorA (^) dovodi do smanjenja budžetskog skupa
TNA
OdgovorB (^) ne menja budžetski skup, samo ako se i cena drugog dobra poveća
TNB OdgovorC (^) ne menja budžetski skup, samo ako se cena drugog dobra smanji
TNC
OdgovorD (^) dovodi do povećanja budžetskog skupa
TND
OdgovorE (^) rotira budžetsku liniju oko tačke inicijalne raspodele
TNE
Pitanje 2
Tekst pitanja (^) 2. Ako je količina dobra 1 predstavljena na horizontalnoj osi a dobra 2 na
vertikalnoj osi, i ukoliko je cena dobra 1 jednaka p 1 a cena dobra 2 jednaka p 2 , tada je nagib budžetske prave jednak:
OdgovorA (^) p 2 / p 1
TNA OdgovorB (^) + p 2 / p 1
TNB
OdgovorC (^) p 1 / p 2
TNC OdgovorD (^) + p 2 / p 1
TND OdgovorE (^) p 1
TNE
Pitanje 4
Tekst pitanja (^) 2. Ukoliko se sve cene udvostruče, a dohodak poraste tri puta, tada će:
OdgovorA (^) budžetska linija postati strmija
TNA OdgovorB (^) budžetska linija imati blaži nagib
TNB
OdgovorC (^) budžetska linija ostati nepromenjena
TNC OdgovorD (^) budžetska linija ostati nepromenjenog nagiba ali bliža koordinatnom početku
TND OdgovorE (^) budžetska linija ostati nepromenjenog nagiba ali udaljenija od koordinatnog početka
TNE
Pitanje 5
Tekst pitanja (^) 2. Ako je dobro 1 na horizontalnoj a dobro 2 na vertikalnoj osi, tada porast cene dobra 1:
OdgovorA (^) neće promeniti presečnu tačku budžetske linije i horizontalne ose
TNA OdgovorB (^) presečna tačka budžetske linije i vertkalne ose pomeriće se ka koordinatnom početku
TNB
OdgovorC (^) presečna tačka budžetske linije i vertikalne ose pomeriće se od koordinatnog početka
TNC OdgovorD (^) presečna tačka budžetske linije i horizontalne ose pomeriće se od koordinatno početka
TND OdgovorE (^) presečna tačka budžetske linije i horizontalne ose pomeriće se ka koordinatnom početku
TNE
Pitanje 7
Tekst pitanja (^) 2. Ako je cena drugog dobra numerator sistema, budžetski skup je dat izrazom:
OdgovorA
TNA OdgovorB
TNB
OdgovorC
TNC OdgovorD
TND OdgovorE
TNE
Pitanje 8
Tekst pitanja (^) 2. Ako se uvede porez na dohodak, dok cene dobra 1 i 2 ostaju nepromenjene, budžetska linija:
OdgovorA (^) se pomera paralelno u odnosu na staru i približava koordinatnom početku
TNA OdgovorB (^) se ne menja
TNB
OdgovorC (^) postaje strmija
TNC OdgovorD (^) postaje manje strma
TND OdgovorE (^) se pomera paralelno u odnosu na staru i udaljuje se od koordinatnog početka
TNE
Pitanje 10
Tekst pitanja (^) 3. Ako se više nekog dobra uvek preferira u odnosu na manje istog dobra, onda su preferencije:
OdgovorA (^) aditivne
TNA OdgovorB (^) tranzitivne
TNB
OdgovorC (^) monotone
TNC OdgovorD (^) konveksne
TND OdgovorE (^) refleksivne
TNE
Pitanje 11
Tekst pitanja (^) 3. Ukoliko neko ima funkciju korisnosti oblika U min{ x , y }, tada su za tu
osobu:
OdgovorA (^) x i y savršeni supstituti
TNA OdgovorB (^) x i y savršeni komplementi
TNB
OdgovorC (^) x i y neželjena dobra
TNC OdgovorD (^) x i y takva dobra da između njih važi opadajuća GSS
TND OdgovorE (^) x i y takva dobra da između njih važi rastuća GSS
TNE
Pitanje 13
Tekst pitanja (^) 3. Za datog potrošača koji raspolaže korpom dobara (x,y), apsolutna vrednost granične stope supstitucije pokazuje:
OdgovorA (^) vertikalan razmak između krive indiferentosti i naredne više krive indiferentnosti
TNA OdgovorB (^) odnos korisnosti prvog dobra prema korisnosti drugog dobra
TNB
OdgovorC (^) odnos korisnosti drugog dobra prema korisnosti prvog dobra
TNC OdgovorD (^) odnos granične korisnosti prvog dobra prema graničnoj korisnosti drugog dobra
TND OdgovorE (^) odnos granične korisnosti drugog dobra prema graničnoj korisnosti prvog dobra
TNE
Pitanje 14
Tekst pitanja (^) 3. Krive indiferentnosti za jednog potrošača:
OdgovorA (^) mogu da se seku
TNA OdgovorB (^) mogu da se seku pod pravim uglom
TNB
OdgovorC (^) ne mogu da se seku
TNC OdgovorD (^) mogu da se seku samo ako važi monotonost i tranzitivnost
TND OdgovorE (^) nijedan od odgovora nije tačan
TNE
Pitanje 16
Tekst pitanja (^) 3. Ukoliko postoje samo dva dobra, i ukoliko je veća količina dobra 1 uvek
preferirana u odnosu na manju količinu istog dobra, a manja količina dobra 2 je uvek preferirana u odnosu na veću količinu dobra 2, tada:
OdgovorA (^) krive indiferentnosti uvek moraju biti konveksne u odnosu na koordinatni početak
TNA OdgovorB (^) krive indiferentnosti moraju imati pozitivan nagib
TNB
OdgovorC (^) krive indiferentnosti mogu imati presečnu tačku
TNC OdgovorD (^) krive indiferentnosti mogu imati oblik elipse
TND OdgovorE (^) nijedan od odgovora nije tačan
TNE
Pitanje 17
Tekst pitanja (^) 4. Kada pojedinac ima kvazilinearne preferencije U (^) x x x x 2 ( 1 , 2 ) 1 2 , tada je:
OdgovorA (^) nagib krivih indiferentnosti konstantan duž zraka koji prolazi kroz koordinatni početak
TNA OdgovorB (^) nagib krivih indiferentnosti konstantan za dati nivo korisnosti
TNB
OdgovorC (^) nagib krivih indiferentnosti konstantan za svako x 2 = konstanta
TNC OdgovorD (^) nagib krivih indiferentnosti konstantan za svako x 1 = konstanta
TND OdgovorE (^) nagib krivih indiferentnosti konstantan za svako (x 2 / x 1 ) = konstanta
TNE
Pitanje 19
Tekst pitanja (^) 4.Veličina funkcije korisnosti je važna samo utoliko što rangira različite
potrošačke korpe; veličina razlike u korisnosti između dve potrošačke korpe nije bitna. Ovo je stav:
OdgovorA (^) ordinalne teorije korisnosti
TNA OdgovorB (^) kardinalne teorije korisnosti
TNB
OdgovorC (^) ordinalne i kardinalne teorije korisnosti
TNC OdgovorD (^) niti ordinalne niti kardinalne teorije korisnosti
TND OdgovorE (^) o konveksnosti preferencija
TNE
Pitanje 20
Tekst pitanja (^) 5. U graničnom optimumu, nagib potrošačeve krive indiferentnosti:
OdgovorA (^) mora biti jednak nagibu budžetske linije
TNA OdgovorB (^) nikada ne može biti jednak nagibu budžetske linije
TNB
OdgovorC (^) jednak je odnosu cene dobra 1 prema ceni dobra 2
TNC OdgovorD (^) jednak je odnosu cene dobra 2 prema ceni dobra 1
TND OdgovorE (^) pokazuje pozitivne količine dva dobra koja potrošač troši
TNE
