FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADZMENT,
EKONOMIJU I FINASIJE
SEMINARSKI RAD
Predmet: Linuks
Tema: Linuks operativni sistem
Profesor: Student:
2018.
1.Uvod ………………………………………………………………………………….3
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Školska orijentacija
Pripremite ispite
Studirajte zahvaljujući brojnim resursima koji su dostupni na Docsity-u
Nabavite poene za preuzimanje
Zaradite bodove pomažući drugim studentima ili ih kupite uz Premium plan
Linux operativni sistem, Završni radovi od Informatika
Sve o operativnom sistemu linuks
Tipologija: Završni radovi
2017/2018
1 / 23
Ova stranica nije vidljiva u pregledu
Ne propustite važne delove!
Srodni dokumenti
Delimični pregled teksta
Preuzmite Linux operativni sistem i više Završni radovi u PDF od Informatika samo na Docsity!
FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADZMENT,
EKONOMIJU I FINASIJE
SEMINARSKI RAD
Predmet: Linuks
Tema: Linuks operativni sistem
Profesor: Student:
1.Uvod ………………………………………………………………………………….
Linux operativni sistem_____________________________________________________
- 2.Istorija ……………………………………………………………………………..
- 3.Instalacija Linux-a ……………………………………………………………….....
- 4.Linux fajl sistemi ………………………………………………………………….....
- 5.YaST ………………………………………………………………………………….
- 6.Podešavanje mreže …………………………………………………………………..
- 7.Rad u konzoli ………………………………………………………………………..
- 8.Rad u mreži ………………………………………………………………………….
- 9.Zaključak ……………………………………………………………………………
- 10.Literatura……………………………………………………………………………..
U početku se Linux kao i UNIX zasnivao na radu iz komandne linije ( konzole ). Kasnije je nastao XFree86 projekat koji je postao standard za GUI ( grafičko korisničko okruženje). Time je olakšan rad u Linux-u, posebno korisnicima koji se prebacuju iz Windows-a i koji su zaboravili da koriste MS DOS. Danas SUSE Linux dolazi sa dva popularna okruženja: KDE i GNOME. Korisnik može da bira koje će okruženje koristiti. Što se tiče programskih paketa, SUSE koristi RPM ( Red Hat Package Management System ). Inače, većina programa vezana za Linux se upravo nalazi u ovom formatu. Instaliranje paketa se vrši na lak način preko YaST-a. YaST ( Yet another Setup Tool ) je administratorska alatka, za koju je potrebna root privilegija. SUSE se po YaST-u i razlikuje od drugih distribucija, i ona ga čini jedinstvenim. Ona služi za instaliranje, konfigurisanje i ažuriranje Linux instalacije. Jednostavno pomoću SUSE Linux-a možemo da kreiramo više vrsta sistema: Web server, mrežni server, DNS server, NFS server, FTP server, server za elektronsku poštu, staru desktop radnu stanicu… U ovom radu mi ćemo koristiti SUSE Linux kao mrežni server i obavićemo neki osnovni rad u mreži.
Linux operativni sistem_____________________________________________________
2. ISTORIJA
U ranim danima linux je služio kao eksperimentalni sustav koji su koristili studenti, hakeri, programeri i općenito ljudi jako orijentirani na rad s računalima. Nije bilo šire komercijalne upotrebe. To se promijenilo s nastankom Apache Web Servera, koji je zajedno sa linuxom pružio pouzdano i besplatno rješenje za pogonjenje velikog broja web stranica. Tako je linux u par godina istisnuo mnoge druge sustave slične Unixu te u velikoj mjeri i Windows NT sa serverskog tržišta. Napredovanje linuxa na desktopu ide puno sporije te je linux još uvijek rijetka pojava na kućnim i uredskim kompjutorima. S vremenom je nastalo mnogo novih programa za linux (ali i ostale UNIXe) za razne svrhe: uredski paketi, sve vrste programa za internet, PDF, gledanje i uređivanje slika, multimediju, snimanje CD/DVDa te mnogi specijalizirani programi. Može se reći da danas za linux postoje svi potrebni programi za prosječnog kućnog i uredskog korisnika koji se ne igra previše i ne koristi svoj kompjutor za visoko specijaliziranu profesionalnu svrhu.
Što se sigurnosti tiče, za sada postoji samo neznatan broj virusa, spyware-a i adware-a koji rade na linuxu, većina kojih je proof-of-concept (eng. dokaz zamisli) koji nisu u optjecaju, a osim toga osnovni dizajn linuxa i pratećeg softvera je takav da otežava ozbiljne upade u sustav. Osim sigurnosti, stabilnost je također jedna od prednosti ovog operacijskog sustava. Tome pridonosi modularan dizajn Linuxa (jezgre) koja omogućava da se pojedini dijelovi sistema zaustavljaju i ponovno pokreću po potrebi, što kod npr. instalacije grafičkog pogonskog programa znači da se računalo ne mora ponovno pokrenuti, već je dovoljno učitati novi modul i ponovno pokrenuti grafički podsustav. Isto vrijedi i za ostale pogonske programe. Linux može imati više grafičkih sučelja (desktopa). Ako koristi neki vizualno siromašniji, može raditi i na sporijim kompjutorima, koji bi za windowse bili preslabi.
Prodor linuxa na kućna računala te u poslovni svijet usporava činjenica da se igre uglavnom ne rade za linux, a nedostaju i mnogi profesionalni programi. Poseban problem su i pogonski programi (driveri) koje tvrtke rijetko izdaju ili korisnici odbijaju koristiti, što zbog nesuglasica oko stavova po pitanju slobodnog sofvera, što zbog brzog i pomalo divljeg razvoja linux jezgre koji otežava pisanje drivera. Iz tih razloga, linux zajednica teško surađuje sa velikim komercijalnim tvrtkama koje bi mogle pomoći u podršci i širenju linuxa. Konačno, tu je i problem postojanja velikog broja distribucija, to jest, nekih specifičnih razlika između njih (spomenute dalje u tekstu).
Ipak, polako ali sigurno, linux prodire na desktop. Nastaje više linux distribucija prilagođenih početnicima. Izmišljen je i LiveCD, koncept koji omogućava dizanje sistema sa CD/DVD-a i USB-a, te omogućuje isprobavanje linuxa bez pisanja po disku. Mnoge distribucije dolaze kao liveCD-i s mogućnošću instalacije na korisnikov disk. U svijetu je linux postao veliki posao, i to ne samo među serverima. Nažalost, Balkan tu jako zaostaje za svijetom...
3. INSTALACIJA LINUX-a
Mrežni rad u Linux okruženju_____________________________________________________
S2.2 YaST analizira sistem
- Posle analize biramo New Installation i u sledećem koraku uzimamo No, Skip the Network Setup jer podešavanja mreže možemo kasnije da izvršimo.
- U ovom koraku podešavamo vreme i zone. Naravno biramo Europa i Yugoslavia (vidi sliku S2.3).
S2.3 Podešavanje vremena i zone
- Kada kliknemo na next otvara nam se prozor za biranje Desktop okruženja. Linux nudi nekoliko, a od značajnijih su KDE i GNOME. U ovom slučaju izabraćemo KDE.
Mrežni rad u Linux okruženju_____________________________________________________
Za razliku od drugih distribucija možemo da zadržimo oba i kasnije pri login-u da biramo grafičko okruženje. To ćemo omogućiti ako izaberemo KDE, a kasnije u toku instalacije, pri odabiru softverskih paketa izaberemo i GNOME pakete (vidi sliku S2.4).
S2.4 Biranje desktop okruženja
- U ovom koraku vidimo šta YaST planira da uradi pri instalaciji. Poželjno je podesiti particije za root i /home, ako nam veličina ne odgovara, ili ostaviti kako YaST preporučuje. Isto možemo podesiti koje sve softverske pakete YaST treba da instalira(vidi sliku S2.5).
Linux operativni sistem_____________________________________________________
S2.7 Unošenje lozinke za administratora( root-a)
- Zatim unosimo vrednosti za host ( npr. vtsserver) i za domen ( npr. vts).
- Klikom na next otvara nam se prozor za network konfiguraciju koju možemo i kasnije da podesimo(vidi sliku S2.8).
S2.8 Podešavanje netwotk konfiguracije
- Klikom na next otvara nam se prozor za biranje metode auntentičnosti ... Biramo local.
Linux operativni sistem_____________________________________________________
- Zatim kreiramo prvog korisnika na računaru. Taj korisnik smo obično mi, jer nije preporučljivo da se koristi nalog ROOT. Tačnije, koristi se samo kada je to neophodno, čime se povećava bezbednost računara. U našem slučaju otvorili smo nalog za korisnika « alek ».
- U naredna dva koraka YaST vrši konfiguraciju sistema i pokazuje informacije o setup-u.
- I konačno dobijamo prozor koji nam čestita na završenoj instalaciji sistema. Sada već možemo da se logujemo (vidi sliku S2.9).
Ovim smo završili instalaciju operativnog sistema(vidi sliku S2.10). Za podešavanja koja nismo podesili tu je YaST. Ostalo je samo još da se logujemo.
Mrežni rad u Linux okruženju_____________________________________________________
Base , koje distribucije moraju da ispunjavaju. Taj standard je sve univerzalniji i trudi se da sve distribucije budu sve više kompatibilnije jedna sa drugom, kao i programi. Kada se ima u vidu preko 300 distribucija, standard dobija na značaju. Svi fajl sistemi su podsistemi / (root particije). Tačnije, ako imamo samo dve particije(/ i swap), svi sistemi će biti instalirani pod root particijom. SUSE 10. preporučuje pri instalaciji particiju za root, swap i /home, mada je poželjno i za /usr. Pregled fajl sistema u Linux-u:
/ bin – Ovde se nalaze binarni fajlovi, shell programe.
/ boot – Fajlovi za butovanje linux-a. Ovde se nalazi kompresovana verzija kernela, koja se učitava pri butovanju.
/ dev - Drajveri uređaja se nalaze ovde.
/ etc – Služi za konfigurisanje fajlova. Većina programa čuva ovde svoje fajlove za konfiguraciju. Neki od nabitnije su fstab, inittab, modprobeconf...
/ home – Svaki korisnik dobija direktorijum sa podacima pod ovim direktorijumom.
/ lib – Ovde se nalaze, instaliraju biblioteke koje su bitne za rad mnogih programa.
/ media – Prenosivi diskovi i drajvovi ( CD-ROM, USB, Floppy ...).
/ mnt – Direktorijum mauntovanja, particije koje su mauntovane.
/ opt – Neki programi se instaliraju ovde. Obezbeđuje mesto za velike programske pakete statičnih programa. To su programi koji su orijentisani na desktop: KDE, GNOME , ...
/ proc – Dinamički direktorijum gde se beleže svi pokrenuti procesi.
/ root – Ovo je home direktorijum za root korisnika. Nije isto što i ” / ”.
/ sbin – Binarni fajlovi koji se pokreću u toku startovanja. Ovde je instaliran YaST, SUSE, ...
/ tmp – Privremeni fajlovi.
/ usr – Ovde se instalira većina programa. Ovo je folder koji obično zauzima mnogo mesta. Recimo u / usr / local / se instaliraju lokalni programi.
/ var – Ovde se nalaze promenljive i programi, bezbedonosni log fajlovi, klijenti za poštu...
5. YaST
Mrežni rad u Linux okruženju_____________________________________________________
Kao što smo napomenuli, YaST je administratorska alatka koja SUSE Linux čini jedinstvenim između Linux distribucija. On pojednostavljuje skoro sve administratorske zadatke: instaliranje programa, particionisanje hard diska, ažurira sistem, instalira novi hardver, ažurira programe, podešava mrežne servere i klijente, upravlja korisnicima i grupama, upravlja bezbednošću, pravi backup sistema.
Jednostavno, YaST je nezaobilazna alatka u mrežnom okruženju. Tačnije, YaST u jednom prijatnom grafičkom okruženju pojednostavljuje procese koje bi smo morali kao administrator da radimo iz konzole, koja ume da bude vrlo neprijatna za rad, naročito prema novim korisnicima. Mnoge stvari, pre svega vezane za podešavanje mrežnih servera, radićemo u YaST-u. Zato je potrebno da malo bolje opišemo ovu alatku i njene mogućnosti.
Pokretanje možemo izvršiti na nekoliko načina, a najlakši je duplim klikom miša na ikonicu. Pojavljuje se prozor koji zahteva root lozinku. Ukucavanjem lozinke pokreće se YaST i dobijamo prozor( kao na slici S4.1).
S4.1 Pokretanje Yast-a
YaST je podeljen na dva dela: glavni meni sa leve strane i podmenije sa desne strane. Navešćemo samo najbitnije i najčešće korišćene.
U prvoj stavci Software imamo u podmenije instaliranje programa( Software Management ), biranje izvora instaliranja programa ( Installation Source ), ažuriranje programa( Online Update ), ažuriranje sistema ( System Update ),...
U Hardware podešavamo hadver, instaliramo hardver na sistem, podešavamo štampače, TV kartice, tastaturu, miš...
U System podešavamo stvari vezane za sistem: backup sistema, restauraciju sistema, biranje jezika, podešavanje boot loadera(ako imamo više operativnih sistema na računaru), podešavanje datuma i vremena, pravljena particija na hard disku, editovanje /etc/sysconfig fajla...
Bitna stavka za nas je Network Devices u kome podešavamo mrežnu karticu. U slučaju da je YaST ne detektuje i ne nađemo je u listi koje nam pruža, moraćemo drajver da pronađemo na Internetu.
Linux operativni sistem_____________________________________________________
Adresa sledećeg bi bila:
Ova dva računara koristićemo u našim primerima za rad u mreži.
Network Interface Cards ( NIC )
Network Interface Cards su mrežne kartice, bez kojih računar ne bi mogao da bude umrežen. Svaki NIC ima jedinstvenu adresu koja je poznata kao Media Access Control (MAC). Ovu hardversku adresu koristi DHCP i nekoliko drugih protokola za indentifikaciju računara. SUSE Linux podržava skoro svaku karticu na tržištu. Ako je Linux automatski ne prepozna, trebamo otići u YaST / Network Device / Network Cards. Prikazaće se Configuration ekran. Zatim idemo na Select from List i određenu karticu nađemo na listi.
U našem slučaju koristili smo mrežnu karticu sa oznakom Intel (R) 82562V-2 10 /100. Ova kartica se nije nalazila u listi, pa smo bili prinuđeni da za istu pronađemo odgovarajući drajver na
Internetu. Drajver koji smo pronašli nosi naziv e1000e-0.2.9.5.tar.gz
Da bi instalirali drajver, kao i drugi softver koji je dat kao izvorni kod, preporučljivo je pogledati njegov README ili INSTALL file. Može se desiti da se instalacija razlikuje od standardnog :
./configure make su make install
Iako instaliranje važi u 90 % slučajeva, ostalih 10 % se instaliraju na nešto drugačiji način. I instalacija našeg drajvera spada u tih 10 %. Izdvajamo deo iz README fajla( Installation), koji nam pokazuje na koji način treba izvršiti instaliranje drajvera.
Building and Installation =========================
NOTE: For the build to work properly, the currently running kernel MUST match the version and configuration of the installed kernel sources. If you have just recompiled the kernel reboot the system now. RPM functionality has only been tested in Red Hat distributions.
- Move the base driver tar file to the directory of your choice. For example, use /home/username/e1000e or /usr/local/src/e1000e.
- Untar/unzip archive:
tar zxf e1000e-x.x.x.tar.gz
3. Change to the driver src directory:
cd e1000e-x.x.x/src/ 4.
Compile the driver module:
Linux operativni sistem_____________________________________________________
make install
The binary will be installed as:
/lib/modules//kernel/drivers/net/e1000e/
e1000e.[k]o
The install locations listed above are the default locations. They might not be correct for certain Linux distributions.
5. Load the module using either the insmod or modprobe command:
modprobe
e1000e insmod
e1000e
Note that for 2.6 kernels the insmod command can be used if the full path to the driver module is specified. For example:
insmod /lib/modules//kernel/drivers/net/
e1000e/e1000e.ko
With 2.6 based kernels also make sure that older e1000e drivers are removed from the kernel, before loading the new module:
rmmod e1000e; modprobe e1000e
- Assign an IP address to the interface by entering the following, where x is the interface number: ifconfig ethx <IP_address>
- (^) Verify that the interface works. Enter the following, where <IP_address> is the IP address for another machine on the same subnet as the interface that is being tested: ping <IP_address>
Pročitavši uputstvo ostaje samo da u konzoli ukucamo sledeće redove:
su
Zatim raspakujemo arhivu i uđemo u folder gde smo raspakovali arhivu kako bi je instalirali.
tar zxf
e1000e-0.2.9.5.tar.gz
cd e10001-0.2.9.5/
src/ Pristupamo
Mrežni rad u Linux okruženju_____________________________________________________
produženje ili da vrati IP adresu serveru. U YaST-u se vrši podešavanja za DHCP. Sve izmene se beleže u / etc / sysconfig / network fajl. Konkretno,DHCP modul se zapisuje u / etc / dhcpd.conf.
Kada pokrenemo YaST / Network Services / DHCP možemo podesiti DHCP. Informacije koje se unose su naziv domena koji će određeni server administrirati, IP adrese za DNS server i standardni gateway. Ovde stavljamo prvu IP adresu i poslednju sa kojima će server raditi, blok adresa kojima će moći da dodeljuje. U sledećem koraku idemo na Detailed Setings gde podešavamo DHCP Server Now. Idemo na finish i time smo završili podešavanja za DHCP.
DNS omogućava nam da umesto IP adrese računara u mreži koristimo ime računara pri pozivu istog. Tačnije, DNS dodeljuje ime računaru u mreži. U SUSE Linux-u podešavamo DNS server i DNS klijent. Postoje dva načina da ovo izvedemo. Prvi je preko konzole, a drugi preko YaST-a. Mi ćemo koristiti drugi način zbog jednostavnosti i olakšica koje nam pruža.
DNS klijent se automatski ažurira ako imamo uključen i podešen DHCP server u mreži. U slučaju da moramo ručno da ga podesimo, pokrenućemo YaST / Network Services / DNS and Host Name. Sad upisujemo naziv Host-a i naziv Domen-a, kao i IP adresu računara na kome se nalazi DNS server.
Podešavanje DNS servera je nešto teži zadatak. Pokrenemo YaST / Network Services / DNS Server. U prvom koraku upisujemo IP adresu računara koji će biti server. Tačnije, u ovom koraku ga podešavamo kao ne-root server-prosleđivač, tako da ovaj korak može slobodno da se preskoči(vidi sliku S5.2).
S5.2 Podešavanje DNS servera
U sledećem koraku nam se otvara odeljak za DNS Zone. Ovde možemo dodati novu zonu. Po standardu stoji example.com. Možemo dodati novu zonu ( Add ) ili promeniti postojeću, ali ćemo zadržati status master jer je to prva zona. Ako imamo više zona, dobićemo i status slave koji dobija sve informacije od master servera (vidi sliku S5.3).
S5.3 Podešavanje DNS zone
Mrežni rad u Linux okruženju_____________________________________________________
Zahvaljuući DNS naši računari u mreži mogu da se pozovu po imenu. Recimo, za pristupanje računaru sa IP adresom 160.99.37.148 pri konekciji ne moramo da navedemo IP adresu, već ime računara. U ovom slučaju ime je Linux. Računar sa IP adresom 160.99.37.147 dobio je ime Linux-2. Mi ćemo u primerima za rad u mreži koristiti i ime računara pri pozivu računara, a u nekim primerima koristićemo IP adresu.
7. RAD U KONZOLI
Konzola je jedan od simbola Linux-a i rad u njemu. U konzoli može nešto na brži način da se uradi nego što može u grafičkom okruženju, a neke stvari mogu da se urade samo u konzoli. Konzola je i danas nezamenljiva i teško je zamisliti ozbiljniji rad u Linux-u, naročito administriranje, bez nje. Konzola je teška za rad i ima mali milion naredbi koje bi trebali znati za uspešno korišćenje..
Recimo, preko konzole možemo da se povežemo na drugi računar u mreži, na root nalog. Tako da možemo da konfigurišemo sistem, editovanjem conf fajla, nadgledamo sistem, da brišemo korisničke naloge, datoteke, instaliramo softver, a na kraju i ako baš želimo i da uništimo ceo sistem. Jednostavno, konzola nam daje moć kao da sve radimo na našem lokalnom računaru.
8. RAD U MREZI
Postoje više načina za deljenje datoteke u mreži. Prvi je način pomoću konzole, pristupanje drugom računaru. Ovim načinom dobijamo pogled na ceo sistem (ako se konektujemo na root nalog), što može biti vrlo opasno po bezbednost sistema, ako neko sazna root-ovu lozinku. Da bi pristupili na ovaj način moramo znati lozinku root naloga tog računara ili lozinku korisničkog naloga na tom računaru. Ovaj pristup je dobar samo za administratore sistema zbog održavanja istog. Drugi način za pristupanju računaru u mreži je putem šerovanja datoteka i direktorijuma. Ovim načinom u mreži se vide samo datoteke i direktorijumi koje je korisnik šerovao. Ovaj način je više za korisnike u mreži.
Linux operativni sistem_____________________________________________________