Operativni sistem (razvoj), Seminarski radovi od Informatika

Preuzmite Operativni sistem (razvoj) i više Seminarski radovi u PDF od Informatika samo na Docsity!

Operativni sistem

Seminarski rad

Predmet: Informatika

Smer:

Profesor:

Student:

Sadržaj:

• 1.Uvod……………………………………………………
• 2.Razvoj………………………………………………….
• 3.Windows……………………………………………….
• 4.Linux…………………………………………………...
• 5.Mac OS………………………………………………..
• 6.Zaključak………………………………………………
• 7.Literatura………………………………………………

Razvoj: Pod pojmom operativnog sistema u klasičnom smislu podrazumeva se "softver” potreban za izvršavanje (aplikativnih) programa i za koordinaciju aktivnosti računarskog sistema. Taj softver može obuhvatati procedure raspodele resursa računarskog sistema, kontrole ulazno-izlaznih operacija, upravljanja memorijom, upravljanja podacima, prevođenja programskih jezika itd. Operativni se sistem često naziva kontrolno-upravljački softver i on omogućava rad hardverskih delova (rad procesora sa ostalim delovima sistema). Pod njegovom kontrolom se nalazi radračunarskog sistema, a programi operativnog sistema veliki su programi koji se bitno ne razlikuju od drugih programa, razlika je samo u veličini programa i složenosti primene opštih programskih tehnika. Računar ne može raditi bez programa operativnog sistema, a naravno, isti računar može raditi sa više operativnih sistema. Prve verzije IBM kompatibilnih personalnih računara bile su u stanju da na monitoru ispisuju samo znakove (slova, brojeve i nekoliko specijalnih znakova). Problemi koji su pratili sve ovo bili su u tome što je čovek morao naučiti komande i tekstualno okruženje tj. što i računar može odgovarati samo tekstom, pa su manje mogućnosti rada sa slikama, grafikama, raznim šemama I sl. Razvoj računarske industrije dovodi do toga da na monitoru u jednom trenutku imate jednu aktivnost, potom podelite ekran na jasno ograničene površine, a u svakoj od tih površina imate neku aktivnost. Najpoznatiji grafički način rada je zasnovan na Windowsima (prozorima) i ovde imamo pojavu da svaki prozor funkcioniše nezavisno. Razvoj operativnih sistema pratio je i razvoj raznih zlonamernih programa (virusa, trojanaca,spywarea itd) kojima je jedan od glavnih ciljeva krađa podataka od korisnika npr. Brojeva kreditnih kartica, te sa druge strane i razvoj Online zajednica (Security Foruma),koji pomažu korisnicima da zaštite svoje računare od

pomenutih zlonamernih programa i hakera, upotrebom raznovrsnih programa za zaštitu npr. Anti-Virusa,Firewalla... kao i stručnim savetima za uspešnu zaštitu. Takođe, razvoj operativnih sistema je pratio i razvoj hardvera, tako da razlikujemo četiri generacije operativnih sistema. Prvu koja se javlja pedesetih godina prošlog veka i obuhvata monoprogramski rad, drugu generaciju za koju se veže nastanak i primena multiprogramskih I multiprocesorskih operativnih sistema i rada u realnom vremenu. Treća generacija pripada periodu od sredine šezdesetih do sredine sedamdesetih i kod nje su važni opšte namenski operativni sistemi sa različitim režimima rada i četvrta generacija operativnih sistema koja je najsavremenija i podržava koncept baze podataka i model distribuirane obrade podataka. Uporedo sa razvojem operativnih sistema povećava se i broj funkcija kao skupova zadataka koje programi operativnih sistema efikasno izvršavaju. Kako bi se omogućila efikasnost svih računarskih resursa, u svakom operativnom sistemu moraju biti na određen način rešene opšte funkcije,a to su:  upravljanje zadacima obrade (Job Managment)  upravljanje podacima (Data Managment)  upravljanje ulazom i izlazom (Device Menagment)  upravljanje memorijom (Memory Menagment)  obrada prekida (Interrupt Handling)  dodjeljivanje procesora (Processor Scheduling)  zaštita (Protection)

Windows je operativni sistem kompanije Microsoft. Prva versija Windows operativnog sistema objavljena je 1985. Godine. Do današnjeg dana, objavljen je veliki broj verzija Windowsa-a. Poslednja verzija nosi naziv Windows 10. Danas se u svetu najviše koristi sledeće verzije: Verzije: Godina objave: Windows XP 2001. Windows 7 2009. Windows 8 2012. Windows 8.1 2013. Windows 10 2015.

Microsoft je početkom devedesetih godina 20. vijeka uveo operativni sistem sa grafičkim okruženjem pod nazivom Windows. U početku je novi operativni sistem bio samo nadogradnja,do tada veoma popularnog, DOS-a i nosio oznaku Windows3x. Samostalni operativni sistem pojavio se 1995. godine i dobio je naziv Windows 95. Od samog početka Windows podržava rad sa mišem, ikonama, menijima, mogućnost pokretanja programa u isto vreme i jednostavan prelaz sa jedne aplikacije na drugu. Windows predstavlja samostalni operativni sistem. Naime Windows sve do verzije 95 nije bio operativni sistem, jer nije mogao samostalno da se izvršava. On je do tada bio samo novo okruženje koje je predstavljalo nadogradnju već zastarelog DOS-a. To je podrazumevalo uslov instalacije DOS-a da bi funkcionisao Windows. Takođe je podržan rad sa internetom i jednostavna mrežna komunikacija. Promenjeno je i grafičko okruženje, pa je umesto orjentacije prema programu uvedena orjentacija prema dokumentu. Dovoljno je dva puta kliknuti mišem na ikonu dokumenta I automatski će biti pokrenut odgovarajući program u kome je

pojavio se veliki broj ispravki za Windows, tako da je trenutna verzija Windows 10 operativni sistem nosi oznaku 1709. L I N U X Linux je noviji operativni sistem i nastao je na osnovama Unix-a, ali se od njega po mnogo čemu razlikuje. Jeftino se instalira, i održava, stabilan je, može da se primjenjuje na više platformi i što je najvažnije otvoren je sistem i dozvoljava ispravke i dogradnju. Stvorio ga je mladi Finac, tada student, Linus Torvalds 1991. godine na Univerzitetu u Helsinkiju. Torvalds je svoj operativni sistem objavio na Internetu i podsticao druge programere širom sveta da se priključe njegovom daljem razvoju. Ubrzo, Linux je postao veoma popularan među računarskim entuzijastima koji su tražili alternativno rešenje za postojeće operativne sisteme za PC računare (DOS, Windows). Svojom koncepcijom stabilnog, a jeftinog operativnog sistema doživeo je veliku ekspanziju i popularnost.

Iako su prve verzije sistema baziranih na Linux kernel (jezgro operativnog sistema) bile vrlo odbojne običnim korisnicima zbog vrlo komplikovanog interfejsa, situacija se znatno izmenila poslednjih godina zbog moćnog X Window grafičkog sistema (vrlo efektnog i intuitivnog GUI interfejsa). Inače, termin Linux označava samo kernel (jezgro, tj. srž operativnog sistema). Svi ostali programi koji se nalaze u Linux operativnim sistemima su nezavisni proizvodi drugih organizacija ili pojedinaca (uglavnom izdati pod GNU General Public Licencom). Takav skup osnovnih sistemskih programa, kernela i ostalog aplikativnog softvera se zove GNU/Linux distribucija. Sve Linux distribucije su manje-više slične jedna drugoj i uglavnom se razlikuju samo u programima za konfiguraciju i u aplikacijama i verzijama aplikacija koje nude. Takođe, može se konstatovati da današnji Linux u odnosu na bilo koji operativni sistem podržava najširi spektar procesora i računarskih arhitektura. Tako sad za Linux postoji ogroman broj aplikacija i taj broj raste svakim danom. Gotovo sve što Vam je potrebno postoji i za Linux, a većina tih aplikacija je besplatna. Ne postoji polje upotrebe u kojem se Linux ne može uspešno koristiti i zameniti ostale sisteme, pogotovo uz mogućnost da u retkim slučajevima kada ne postoji neka aplikacija za Linux, istu možemo uspešno pokrenuti pod velikim brojem O Semulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS, AmigaOS…). Za kraj možemo navesti da postoje i komercijalne Linux distribucije kao što su Red Hat,Mandrake i S.u.S.E. itd. koji pružaju veliki broj intuitivnih grafičkih konfiguracionih alata, takoda se

MAC OS Apple Macintosh je porodica računara koje je razvila američka kompanija Apple Computer. Mac OS stavljen na prodaju u SAD 24. januara 1984.. Za nastanak Macintosh hardvera i softvera zaslužni su: Bill Atkinson, Chris Espinosa, Joanna Hoffman, George Crow, Burrell Smith, Jerry Manock, Jef Raskin i Andy Hertzfeld.

Njihov cilj je bio da rad na računaru učine lakšim za upotrebu upravo preko grafičkog interfejsa (do tada je MS-DOS bio najzastupljeniji).Zanimljivo je reći da na tržištu Apple vodi najveću bitku sa Microsoft-om, koji je navodno ukrao prvi grafički dizajn Macintosh-a (u svetu se još uvek vode polemike oko ovog detalja iz prošlosti). Za razliku od PC računara za koje delove možete da nadjete kod širokog kruga proizvođača izcelog sveta, Macintosh se opredelio za zatvorenu arhitekturu i specifične standarde pa je zato I mnogo skuplji i ne tako široko zastupljen. Bez obzira na taj nedostak, on i dalje drži veliki Deo tržišta iz razloga pouzdanosti i sa odličnim operativnim sistemom.Važno je napomenuti da se u martu 2006. desila svojevrsna revolucija kada su Mac-ovi u pitanju. Do tada Apple računari, bazirani na Motorolinim procesorima, prelaze na Intel-ove procesore, čime su praktično otvorena vrata za upotrebu Mac OS i na "običnim" PC računarima. Do tada jedine verzije Mac OS-a za PC bile su one nelegalne "crack-ovane" verzije. Od tog momenta, neprevaziđeni Windows OS je napokon dobio jakog konkurenta. Još zanimljiviji je podatak da je od 2006. sam Apple ponudio software "Boot Camp" kojim se omogućava korišćenje Windows OS na Mac računarima.

je kod otvoren i svima je dostupan, koji se stalno razvija i usavršava i koji je povrh svega toga sasvim besplatan. Literatura:

1. Ranko Popović, Irina Branović, Marko Šarić

“Operativni sistemi” Univerzitet Singidunum, Beograd,

2. Dragan Prlja, Mario Reljanovic “Pravna informatika”

Pravni fakultet Univerzitet Union, Beograd, 2017.