Operativni Sistem LINUX, Esej od Informatika

Preuzmite Operativni Sistem LINUX i više Esej u PDF od Informatika samo na Docsity!

I

VISOKA

MEDICINSKA I

POSLOVNO-

TEHNOLOŠKA

ŠKOLA

STRUKOVNIH

STUDIJA

Šabac

Odsek:

Informacione

Tehnologije

Seminarski Rad

Naziv: Linux operativni sistem Predmet: Arhitektura računara i operativni sistemi

Student: Nenad Preradović, 4-86/ Profesor : Dr Branko Markoski Šabac , decembar 2016.

IV

Uvod Glavna komponenta sistemskog softvera je program koji se zove operativni sistem (operating system - OS). U najkraćem, operativni sistem je skup programa koji upravljaju sa računarskim sistemom. Aktivnosti operativnog sistema su usmerene na druge dve glavne komponente računara: hardver i aplikativni softver. Jedna od poslednjih varijanti UNIX operativnih sistema, čiji je razvoj započeo Linus Torvalds

1991. godine na Univerzitetu u Helsinkiju, je Linux. Torvalds je svoj operativni sistem koji objedinjuje oba standarda, objavio na Internetu i podsticao druge programere širom sveta da se priključe njegovom daljem razvoju. Ubrzo, Linux je postao veoma popularan među računarskim entuzijastima koji su tražili alternativno rešenje za postojeće operativne sisteme za PC računare (DOS, Windows). Linux je svojom koncepcijom stabilnog a jeftinog operativnog sistema doživeo veliku ekspanziju i popularnost. Simbol Linux sistema je mali pingvin (Tux). Linux je prvobitno namenjen 32-bitnim Intel x mikroprocesorima (počevši od 80386), na kojima može funkcionisati kao radna stanica (workstation) ili kao server. Jezgro Linux sistema je kasnije modifikovano i prilagođeno procesorima koji ne pripadaju Intel x86 klasi, među kojima treba istaći Intel IA-64, DEC Alpha, SUN SPARC/UltraSPARC, Motorola 68000, MIPS, PowerPC i IBM mainframe S/390. Može se konstatovati da današnji Linux u dnosu na bilo koji operativni sistem podržava najširi spektar procesora i računarskih arhitektura. Osnove Linux sistema čine; jegro, sistemske biblioteke i sistemski program. Jezgro je odgvorno za najznačajnije funkcije OS. Dve osnovne karaktersitike jegra su:  KOD jezgra se izvršava u režimu jezgra u kome je jedino moguće pristupiti svim komponentama hardvera.  Kompletan težim jegra i sve strukture podataka koje pripadaju jezgru čuvaju se u istom adresnom prostoru. Linux, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema shodn. grupe "programa" koji predstavljaju vezu između hardvera u potpunom smislu te reči i korisnika ili korisničkog softvera. Diskutabilno je u principu, da li reč Linux podrazumeva isključivo srž operativnog sistema sa kojim obični korisnici ne moraju da imaju direktan kontakt (npr. korisnik kuca tekst u svom omiljenom editoru i uopšte ne mora da zna da između njega i tastature stoji operativni sistem koji prima karaktere sa tastature putem signala koje kontroler šalje procesoru i onda te signale šalje grafičkom drajveru koji ih šalje video kartici da bi se oni na kraju pojavili na ekranu u nekom nama čitljivom obliku) ili Linux samu srž operativnog sistema i sav ostali korisnički softver koji uz to dolazi. Ja, lično, sam pristalica da ovo drugo zovem Linux

V

distribucija a da pod terminom Linux podrazumevam samu srž - kernel sistema (što se podrazumeva u daljem delu teksta). Linux kao Operativni Sistem Kao što sam naglasio u Uvodu Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedesetih godina prošlog veka dok je još uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju.Linus nije bio zadovoljan performansama tadašnjih operativnih sistema na postojećem hardveru odnosno da budem malo precizniji, nije bio zadovoljan performansama MS Windowsa i licencama vezanim za tadašnje UNIX operativne sisteme. Prva verzija Linuxa koju je napisao Linus nije bila previše korisna, čak naprotiv, bila je isključivo akademski dokaz postignute efikasnosti. Ono što je tada Linus odlučio pokazalo se kao najbitnije u dosadašnjoj istoriji Linux-a pa možda i kompletnoj istoriji razvoja softvera. Naime, Linus je kompletan svoj rad, Linux, objavio javno na Internetu gde su programeri i inženjeri iz celog sveta mogli da se pridruže razvoju. To se i desilo, pa danas Linux predstavlja najefikasniji, najfleksibilniji i po mnogima najperspektivniji operativni sistem. I ne samo to, ono što je najbitnije, Linux i softverska baza koja se vezala u tzv. distribucije pristupačna je svim profilima korisnika od najobičnije kućne upotrebe do veoma zahtevnih istrazivačkih centara. Slika 1. Instalacija Aplikacija Linux Sve to zahvaljujući volonterskim doprinosima hiljada talentovanih ljudi širom sveta, od Azije do Amerike i od Australije do Kanade. Jedan od najvećih problema Linuxa bila je reputacija postojećih UNIX operativnih sistema (HP/UX, VMS, AIX, IRIX, SunOS, itd.) koji su važili za

jezika, pomoću menija komandna linija za prevodjenje izvornog koda jezika, relativno jednostavan skup komandi za učitavanje programskih modula u jezgro koje se izvršava. Slika 2. Glavne aktivnosti operativnog sistema

Zašto bih se odlučio za Linux

Izbor verzija

Za razliku od Windowsa, Linux sadrži na stotine različitih verzija prilagođenih pojednim korisniku, firmi ili serveru. Svaka od njih ima svojih prednosti i mana, ali zbog velikog izbora sigurno ćete naći onu koja odgovara vašim potrebama. Nove verzije izlaze vrlo često, u periodima od par meseci. Sa druge strane, Windows je jedan, i Microsft nas počasti sa novom verzijom svakih par godina. Svaka od njih dolazi u "prividno" više izdanja, tipa "Home", "Basic" i sl. što su zapravo samo okrnjene verzije celih Windowsa sa nižom cenom.

Grafičko okruženje

Windows dolazi sa standardnim (i jedinim) grafičkim okruženjem na kojemu su moguće male modifikacije tipa promene boje pozadine, prozora i sl. Linux vam ipak dopušta da sami izaberete radnu okolinu, onu koja odgovara vašim potrebama, hardverskim zahtevima i sl. (GNOME, KDE, XFCE, Motif itd...) Dalje, tu su i CompizFusion efekti, koji osim što izgledaju impresivno, imaju neverovatnu funkcionalnost.

Zaštita od Virusa

Svi znamo kako su Windowsi osjetljivi na viruse, adware, spyware i slične neugodnosti koje zahvate svakoga ko se koristi internetom. Riješenje je posegnuti u dzep i kupiti neki antivirusni alat. Ali kako svakodnevno izlaze na desetke novih virusa, zaštita je sve samo ne potpuna. Linux korisnici surfaju internetom bez antivirusnih alata (iako postoje) bez ikakve opasnosti da bi pokupili neki crv, virus, trojanac ili nesto slično.

Instalacija

Linux je puno lakše instalirati nego Windowse. Danas većina distribucija ima tzv. "LiveCD" koji pokrene čitav operativni sistem bez da ga instalira na hard disk. Tako slobodno možete koristi sve programe, surfati internetom, pregledati sve i doneti odluku o instalaciji. Dovoljno je kliknuti na ikonu na desktopu, proći kroz par koraka, sačekati da se instalacija dovrši, a vi za to vreme možete igrati neku igricu ili čitati vesti sa vašeg omiljenog internet portala.

Stabilnost

Najgora stvar koja vam se može desiti je plavi ekran (BSD) pred kraj pisanja maturskog rada. Windowsi su poznati po svojoj nestabilnosti i čestim rušenjima. Što više aplikacija instalirate, to su veće šanse da će vam se srušiti Windows. Većina korisnika u tim situacijama poseže za ponovnom instalacijom, što za posledicu često ima gubitak ličnih podataka sa diska. U Linuxu

Prednosti Linux-a

Koji su hardverski zahtevi

Ukoliko imate računar kupljen unazad par godina, uopšte se ne trebate brinuti oko hardverskih zahteva. Za ugodan rad dovoljan je bilo koji procesor od 1Ghz naviše, minimalno 256MB memorije i par gigabajta prostora. Naravno da će Linux raditi i na slabijim konfiguracijama, ukoliko odaberete neko hardverski manje zahtevno grafičko okruženje.

Dje nabaviti Linux

Kako je stiglo vreme brzog pristupa internetu, nabavka Linuxa je lakša nego ikad prije. Posijetite službene stranice željene distribucije i preuzmite ISO datoteku veličine oko 700MB (CD) ili veću (DVD). Ukoliko nemate brzi pristup internetu ili ste ograničeni sa bandwithom, možete zatražiti da vam pošalju besplatan CD (treba par nedelja da vam dostave), posuditi od prijatelja, pronaći na DVD-ovima informatički. Možete se javiti i na forum i zamoliti nekoga da vam presnimi CD.

Koju verziju odabrati?

Danas postoje na stotine raznih verzija, što nam daje veliku mogučnost izbora ali ujedno i postavlja veliki upitnik za početnika. Linux verzija sastoji se od jezgre Linuxa (kernel), grafičkog okruženja, raznih programa i dr. Svaka verzija namijenjena je nekoj grupi korisnika ili za neku specifičnu namjenu. Tako danas imamo verzija naminjenje kućnoj upotrebi, serverima, multimediji, pa čak i određenim verskim religijama.

Kako instalirati Linux

Mnogi neupućeni ljudi instalaciju Linuxa zamišljaju kao nervozno pisanje po sistemskom terminalu, crne pozadine, bijelih slova i upisivanje raznih naredbi. Situacija je mnogo drugačija. Danas se instalacija Linuxa svodi na par klikova mišem, odabira rasporeda tastature, jezika, vremenske zone, korisničkog imena i lozinke. Sve se izvodi u grafičkom okruženju, koristeći miš kao glavno "oružje". Većina distribucija danas dolazi u obliku LiveCD-a. Ubacivši ovakav CD u računar, podignut će se kompletni operativni sistem u memoriju računara, bez da dirne u vaš tvrdi disk. Ovdje su vam sve opcije na raspolaganju, kao da je Linux već instaliran. Možete pogledati kako to sve izgleda i donijeti odluku o instalaciji. Ukoliko odlučite instalirati, dovoljno je kliknuti na ikonu na desktopu i instalacija će započeti. Ako ipak odlučite odustati, jednostavno napravite restart računara i izbacite CD iz uređaja. Slika 4.Instalacija Ubuntu (Linux) Instalacija raznih verzija pomalo se razlikuje, ali u suštini sve se svodi na isto. Kad jednom naučite instalirati Linux, znat ćete instalirati bilo koju verziju. Većina ljudi strahuje od dela gde treba particioni disk, jer kako smo već naučili, Linux se ne može instalirati na FAT32 ili NTFS

Zaključak

Linux je slobodni unixoidni operativni sistem, koji je dobio ime po svom autoru Linusu Torvaldsu. Prije nego što je Linus Torvalds napravio novo jezgro za Intelov mikroprocesor 80386, UNIX operativni sistemi nisu bili primenjivi ni popularni za kućnu i kancelarijsku upotrebu. Linus Torvalds je napravio svoj kernel po uzoru na MINIX ali i na SunOS (danas Solaris), koji je koristio na fakultetu. Nakon što je neko vreme sam koristio kernel, Linus je prebacio svoje delo na internet (1991) te pozvao ljude da učestvuju u daljem razvoju. Mnogi programeri su prihvatili poziv pa je pravedno reći da Linux jezgra nije samo Linusovo delo, nego zajedničko delo programera širom sveta. Isto tako, i operativni sistem nastao na Linux jezgri je delo zajednice programera/hakera. Linux je slobodan softver, dok brži razvoj globalne komunikacijske mreže i GPL licenca za korištenje poslužili su kao platforma za rast globalne zajednice saradnika - korisnika i programera, koji su omogućili da Linux dođe na naslovne stranice i postane prepoznatljivo ime.

Literatura

1. http://www.gnome-look.org/
2. http://www.linuxzasve.com/
3. http://www.linuxsve.com/forum/viewforum.php?f=1 1 Menadžment informacionih tehnologija, Nijaz Bajgoric, Sarajevo mart 2007
4. http://www.etstuzla.edu.ba/vest.asp?vID=3 8
5. http://bs.wikipedia.org
6. Doc. Dr Ramo Šendej Informacione Tehnologije i Poslovni Informacioni Sistemi [Hrestomatija] Univerzitet “Mediteran” Podgorica 2006