Operativni sistem - Fedora Linux, Seminarski radovi od Operativni sistemi

Preuzmite Operativni sistem - Fedora Linux i više Seminarski radovi u PDF od Operativni sistemi samo na Docsity!

Seminarski rad

Tema: Fedora linux

Predmet: Operativni sistemi

Učenici: Mentor: Gogić Stanko - IT29/18 Andrijević Nebojša Broćeta Miloš - IT52/ Ciganović Milan - IT53/ Božić Aleksa - IT51/

Sadržaj

• 1. Uvod..........................................................................................................................
  • 1.1 Istorija Linux sistema.........................................................................................
  • 1.2 Nesuglasice oko naziva.....................................................................................
  • 1.3 GNU/Linux..........................................................................................................
  • 1.4 Softver................................................................................................................
  • 1.5 Kernel.................................................................................................................
  • 1.6 Distribucija Linux-a.............................................................................................
• 2. Fedora.....................................................................................................................
  • 2.1 Karakteristike...................................................................................................
  • 2.2 Istorija...............................................................................................................
  • 2.3 Razvoj i zajednica............................................................................................
  • 2.4 Izdanja..............................................................................................................
  • 2.5 Rawhide...........................................................................................................
  • 2.6 Reči kreatora Fedor-e......................................................................................
  • Šta je zapravo Fedora?..........................................................................................
• 3. Da li izabrati fedoru?...............................................................................................
  • 3.1 Česta pitanja....................................................................................................
  • 3.2 Gde možete naučiti više?.................................................................................
• 4. Fedora vs Other OS................................................................................................
  • 4.1 Fedora vs Windows 10....................................................................................
  • 4.2 Fedora vs MacOS............................................................................................
  • 4.3 Naše mišljenje o fedori.....................................................................................
  • 4.4 Poenta Fedore.................................................................................................
  • 4.5 Prednosti i mane Fedore..................................................................................
• 5. Zaključak.................................................................................................................
• 6. Literatura.................................................................................................................

1.1 Istorija Linux sistema

Linux je u svojoj prvoj verziji objavljen u oktobru 1991. godine kada je dvadesetjednogodišnji finski student Linus Torvalds, na Usenet-u poslao sledeći post: Slika2: Post kojim je Linus Torvalds objavio prvu verziju Linux sistema. Linus je prvo svoj sistem objavio pod ličnom licencom, ali već od 1993. u verziji kernela 0.99.10 Linux je objavljen pod GNU licencom. Kasnije Linus komentariše tu odluku kao najbolju koju je doneo vezanu za Linux, jer tek ovaj korak Linux-u omogućava brzo razvijanje i proširenje. U ranim danima Linux je služio kao eksperimentalni sistem koji su koristili studenti, hakeri, programeri, i ljudi koji su jako orijentalni na rad s računarima. Nije bilo šire komercijalne upotrebe. To se promenilo s nastankom Apache Web Servera, koji je zajedno sa Linux-om pružio pouzdano i besplatno rešenje za pogon velikog broja stranica. Tako je linux u par godina istisnuo mnoge druge sisteme slične Unixu pa u velikoj meri i windows NT sa serviskog tržišta. Napredovanje linux-a na desktopu ide puno sporije pa je linux još uvek retka pojava na kućnim i kancelarijskim kompjuterima. S vremenom je nastalo mnogo novih programa za linux za razne svrhe: kancelarijski paketi, sve vrste programa za internet, PDF, gledanje i uređivanje slika, multimediju, snimanje CD/DVD-a i mnogi specijalizirani programi. Može se reći da danas za linux postoje svi potrebni programi za prosečnog kućnog i kancelarijskog korisnika koji se ne igra previše i ne koristi svoj računar za visoko specijaliziranu profesionalnu svrhu. Što se sigurnosti tiče, za sada postoji samo neznatan broj virusa, spyware i adware koji rade na linux-u, većina kojih je proof-of-concept koji nisu u opticaju, a osim toga osnovni dizajn linux-a i pratećeg softvera je takav da otežava ozbiljne upade u sistem. Osim sigurnosti, stabilnost je takođe jedna od prednosti ovog operativnog sistema. Tome pridonosi modularan dizajn linux-a koja omogućava da se pojedini delovi sistema zaustavljaju i ponovo pokreću po potrebi, kao na primer kod instalacije grafičkog pogonskog programa znači da se računar ne mora ponovo pokrenuti, već je dovoljno učitati novi modul i ponovo pokrenuti grafički podsistem.

Isto vredi i za ostale pogonske programe. Ako koristi neki vizuelno siromašniji, može raditi i na sporijim kompjuterima, koji bi za windows-e bili preslabi. Prodor linux-a na kućne računare kao i u poslovnom svetu usporava činjenica da se igre uglavnom ne rade za linux, a nedostaju im mnogi profesionalni programi. Poseban problem su i pogonski programi(drajveri) koje kompanije retko izdaju ili korisnici odbijaju koristiti, što zbog nesuglasnica oko stavova po pitanju slobodnog softvera, što zbog brzog i pomalo divljeg razvoja linux jezgra koji otežava pisanje drajvera. Iz tih razloga, linux zajednica teško sarađuje sa velikim komercijalnim kompanijama koje bi mogle pomoći u podršci i širenju linux-a. Konačno, tu je i problem postojanja velikog broja distribucija, tj., nekih specifičnih razloga između njih. Ipak polako ali sigurno, linux prodire na desktop. Nastaje više linux distribucija prilagođenih početnicima. Izmišljen je i LiveCD, koncept koji omogućava dizanje sistema sa CD/DVD-a i USB-a, i omogućuje isprobavanje linux-a bez pisanja po disku. Mnoge distribucije dolaze kao LiveCD s mogućnošću instalacije na korisnikov disk. U svetu je linux postao veliki posao, i to ne samo među serverima. Nažalost, Balkan tu jako zaostaje za svetom.

1.2 Nesuglasice oko naziva

Neki članovi zajednice dele mišljenje Free Software Foundation-a i smatraju da se naziv ’’Linux’’ može koristiti samostalno samo kada se govori isključivo o jezgru. Budući da je jezgra uklopljena u operativni sistem GNU-umesto njihovog nedovršenog jezgra Free Software Foundation smatra da je ispravan naziv GNU/Linux ili GNU+Linux, da je to jedna od varijanti operativnog sistema GNU. Dok neke distribucije jasno ističu naziv GNU/Linux-najistaknutiji primer je Debian GNU/Linux – većina medija i korisnika koristi naziv linux. Pristalice naziva GNU/Linux ističu kako je taj naziv bitan zbog širenja ideje o slobodnom softveru. Linus Torvalds, kao i većina zajednice, odbacuje naziv GNU/Linux. Kao razlog, Torvalds navodi da se ovaj operativni sistem ne sastoji samo od linux-a i GNU projekta, te da se korišćenjem imena GNU/Linux zapostavljaju drugi važni projekti(kao na primer navodi Xorg), bez kojih je teško zamisliti linux danas. Osim toga, operativni sistemi su često dobijali ime po jezgru.

1.3 GNU/Linux

GNU projekat je pokrenut 1984. s ciljem da se razvije kompletan unixoidni operativni sistem koji je potpuno slobodan: GNU sistem. GNU predstavlja akronim za ’’GNU’s Not Unix’’ – ’’GNU nije Unix’’. Ono što danas mnogi nazivaju ’’Linux’’ je zapravo GNU operativni sistem sa linux kernelom, jer je linux ugrađen u GNU operativni sistem kome je samo to falilo da bi bio kompetan. Zato treba koristiti izraz GNU/Linux kada se govori o tom operativnom sistemu, jer je GNU većina sistema dok je linux samo jedna komponenta. Fondacija za slobodni softver je najveci sponzor GNU projekta. FSF dobija vrlo malo novca od korporacija odnosno velikih fondacija. Oslanjaju se na podršku individualaca koji podržavaju misiju FSF-a, a to je da sačuva, zaštiti i promovira slobodu korišćenja, kopiranja, studiranja, modificiranja i distribuiranja računarskog softvera, te da brani prava korisnika slobodnog softvera. Godine 2005., preko 67% budžeta FSF je popunjeno prilozima pojedinačnih donacija. Ova vrsta podrške predstavlja primarni način finansiranja.

 Apache  PHP  Perl  mySQL, postgreSQL  Postfix, Courier, Horde  proFTPd, vsFTP Slika4: GNOME grafičko okruženje Slika5: KDE grafičko okruženje.

1.5 Kernel

Linux kernel je napravljen, kao i većina drugih modernih sistema po uzoru na Unix-a. To znači između ostalog da se zasniva na potpunoj abstrakciji i virtualizaciji svih hardverskih komponenti. Upravo to je i glavna funkcija kernela. Pored toga u kernelu je implementirana funkcionalnost multitaskinga(obavljanje više zadataka odjednom), kontrola procesa, kontrola memorije itd. Na samom početku linux kernel je bio monolitske građe što znači da je sva funkcionalnost zajedno sa drajverima implementirana u jednom kernel – imageu. Ovakva arhitektura se brzo ispostavila kao loša, jer svaka i najmanja izmena može da predstavlja izmenu celog kernela. Danas je linux hibridno - monolitan, što znači, da je veliki deo drajvera, koji nisu neophodni za sami start kernela, implementirani kao moduli koji se za vreme upotrebe uvezuju ili izvezuju iz kernela. Usermode vs. Kernelmode Kao i kod mnogih drugih operativnih sistema, linux poseduje dva moda(tipa) za izvođenje programa, od kojih zavisi koja prava i privilegije u sistemu određeni programi imaju. Korisnički programi se izvode u korisničkom modusu(user mode) a sam kernel i njegovi modovi u kemelskom modusu (kernel mode). Takva podela ima prednost da korisnički program ne može izazvati pad celog sistema. C i asembler Gotovo celi kernel je programiran u programskom jeziku C. Samo veoma kritični delovi su pisani u asembleru. Celi linux sistem je jako dobro prilagođen programiranju u C, ne samo jer je C i koncipiran kao i programski jezik za unix - slične sisteme. Kao kompajler se uglavnom koristi gcc koji omogućava i jednostavno portiranje sistema za druge arhitekture, zbog čega linux jeste toliko rasprostranjen na različitim arhitekturama.

1.6 Distribucija Linux-a

Linux distribucija je operativni sistem sastavljen od Linux kernela, GNU sistemskih i apližkacijskih programa. Xorg grafičkog servera i grafičkog okruženja. Osim tih osnovnih delova, različite distribucije uključuju veći ili manji broj ostalih korisničkih programa specifične namene. Svaka distribucija je podešena prema željama autora i korisnika za određenu namenu. Nemoguce je utvrditi tačan broj distribucija, a ne postoji jasan kriterijum što čini linux distribuciju. Veliki broj distribucija kao i nepostojanje standarda – poput jedinstvenog načina instaliranja programa – mnogim korisnicima računari otežavaju prelazak na linux, ali i komercijalnu upotrebu.

2. Fedora

Fedora je linux distribucija koju je razvio fedora projekat podržan od strane zajednice i sponzorisan od strane Red Hat - a. Fedora sadrži softver distribuiran pod različitim besplatnim i otvorenim izvornim licencama i ima za cilj da bude na samom vrhu takvih tehnologija. Fedora je vodeći izvor komercijalne distribucije Red Hat Enterprise linuxa. Od objavljivanja fedora 21, trenutno su dostupna tri različita izdanja: radna stanica, fokusirana na lični računar, server za servere itd. Od februara 2016. Fedora ima oko 1,2 miliona korisnika, ulkjučujući Linusa Torvaldsa tvorca linux kernela.

2.1 Karakteristike

Fedora ima reputaciju da se fokusira na inovacije, integrira nove tehnologije rano i blisko sarađuje sa linux zajednicama. Pravljenje promena uopšteno umesto specifično za fedoru obeđuje se da su promene dostupne svim linux distribucijama. Fedora ima relativno kratak životni ciklus, svaka verzija je obično podržana najmanje 13 meseci gde je verzija X podržana samo do jednog meseca nakon izdavanja verzije X+2 i sa približno šest meseci između većine verzija. Korisnici Fedore mogu nadograditi verziju na verziju bez ponovne instalacije. Podrazumevano desktop okruženje u Fedori je GNOME, a podrazumevani korisnički interfejs je GNOME Shell. Ostala desktop okruženja, uključujući KDE Plasma, Xfce, LXDE, MATE i Cinnamon, su dostupna i mogu se instalirati. Upravljanje paketima Većina Fedora izdanja koristi RPM sistem za uparvljanje paketima, koristeći DNF kao alat za upravljanje RPM paketima. DNF koristi libsolv, eksterni resolver zavisnosti. Fletpak je takođe podrazumevano podržan, a može se dodati podrška za Ubuntove snimke. Fedora koristi Delta RPM prilikom ažuriranja instaliranih paketa da bi se obezbedila Delta ažuriranja. Delta RPM sadrži razliku između stare i nove verzije paketa. To znači da se preuzimaju samo promene između instaliranog i novog paketa, čime se smanjuje mrežni promet i potrošnja propusnog opsega. Izdanje Fedora Atomik Host koristi rpm-ostree, hibridni sistem transakcijskih slika i paketa za upravljanje hostom. U kontejnerima treba koristiti tradicionalne DNF (ili druge sisteme). Bezbednost Fedora podrazumevano koristi bezbednosno poboljšani linux, koji implementira različite bezbednosne politike, uključujući obavezne kontrole pristupa, koje fedora ranije usvojio. Fedora obezbeđuje učvršćivanje omotača i učvršćuje sve svoje pakete korišćenjem funkcija kompajlera kao što je izvršna datoteka nezavisna od pozicije. Softver Fedora dolazi sa unapred instaliranim širokim spektrom softvera kao što su LibreOffice i Firefox. Dodatni softver je dostupan u repozitorijima softvera i može se instalirati pomoću DNF upravitelja paketa ili GNOME softvera. Pored toga u sistem se mogu dodati i dodatna skladišta, tako da se softver koji nije dostupan u Fedori može lako instalirati. Softver koji nije dostupan preko zvaničnih Fedora skladišta, bilo zato što ne ispunjava Fedorinu definicuju slobodnog

softvera ili zato što njegova distribucija krši američki zakon, može se instalirati pomoću spremišta trećih strana. Popularna skladišta trećih strana uključuju RPM Fusion Free i non – free skladišta. Fedora korisnicima takođe pruža jednostavan sistem za izgradnju za kreiranje sopstvenih repozitorijuma koji se zovu Copr. Od objavljivanja Fedore 25 operativni sistem podrazumevano je na protokolu Wayland servera za prikazivanje koji je zamenio X Window System. Slika7: GNOME softver. Izdanja Fedore Počevši od verzije Fedora 21, ona je dostupna kao tri različita primarna izdanja:  Fedora Workstation – Ona cilja korisnike koji žele pouzdan, jednostavan i moćan operativni sistem za svoj laptop ili desktop računar. Dolazi sa GNOME – om po podrazumevanoj vrednosti, ali drugi desktop računari mogu biti instalirani ili mogu biti direktno instalirani kao Spins.  Fedora Server – njegova ciljna upotreba je za servere uključuje najnovije tehnologije za podatkovne centre. Ovo izdanje ne dolazi sa desktop okruženjem, ali se može instalirati. Od fedora 28, Server Edition će isporučiti Fedora modularnost, dodajući podršku za alternativne tokove ažuriranja za popularni softver kao što su Node.js i Golang.  Fedora Atomic – pruža minimalnu sliku Fedore koja sadrži samo osnovne elemente. Namenjen je za primenu u cloud računarstvu. On obezbeđuje slike Fedora Atomic Host – a koje su optimizovane minimalne slike za upotrebu u kontejnerima. Komponente Fedora izdanja Live USB disk se može kreirati pomoću Fedora Media Writer-a ili komande dd. Omogućava korisnicima da isprobaju Fedora bez pravljenja promena na hard disku.

koji ima za cilj da obezbedi jedinstveno skladište za dobro testirane softverske pakete trećih strana, tako da će softver koji nije Red Hat biti lakše pronaći, razviti i koristiti. Ključ Fedora linuxa i Red Hat linuxa bio je da će Fedora razvoj skladišta biti u saradnji sa globalnom volonterskom zajednicom. Fedora linux je na kraju apsorbovan u Fedora projekat, noseći sa sobom ovaj kolaborativni pristup. Fedora linux je pokrenut 2003. Godine, kada je prekinut Red Hat linux. Red Hat Enterprise linux trebao je biti Red Hatova jedina službeno podržana linux distribucija, dok je Fedora trebala biti distribucija u zajednici. Red Hat Enterprise linux ispušta svoja izdanja iz verzija Fedore. Pre Fedore 7, Fedora je nazvana Fedora Core nakon imena jednog od dva glavna repozitorijuma softvera- Core i Extras. Fedora Core sadrži sve ostale pakete koji su potrebni operativnom sistemu, kao i druge pakete koji su distribuirani zajedno sa instalacionim CD/DVD-ovima, a održavani su samo od strane Red Hat programera. Fedora Extras sekundarno skladište koje je uključeno od Fedora Core 3, održavano je u zajednici i nije distribuirano zajedno sa instalacionim CD/DVD-ovima. Nakon objavljivanja Fedore 7, razlika izmedju Fedora Core i Fedora dodataka je eliminisana. Od izdavanja Fedore 21, kao napor da se modularizuje Fedora distribucija i napravi razvoj agilnijim, dostupne su tri različite verzije: Radna stranica, fokusirana na lični računar, server i Atomic za servere, Atomic je verzija namenjena računarstvu u oblaku. Fedora je zaštitni znak kompanije Red Hat inc. Aplikaciju Red Hat-a za status zaštitnog znaka za naziv ’’Fedora’’ osporili su univerzitet Cornell i biblioteka univeziteta u Virdžiniji, kreatori nepovezanog softvera za upravljanjem digitalnim skladištem Fedora Commons. Pitanje je rešeno i strane su se dogovorile o sporazumu o koegzistenciji u kojem je navedeno da Cornell – UVA projekat može koristiti ime kada je jasno povezan sa open source softverom za sisteme digitalnih repozitorijuma objekata i da Red Hat može koristiti ime kada je jasno povezane sa operativnim sistemima računara otvorenog koda.

Slika11: Fedora Core 1.

2.3 Razvoj i zajednica

Razvoj operativnih sistema i pratećih programa predvodi Fedora projekat, koji se sastoji od zajednice programera i volontera, kao i zaposlenika Red Hat-a. Savet je vrhovno rukovodstvo i upravljačko telo zajednice. Ostala tela uključuju upravni odbor Fedora Engineering, odgovoran za tehničke odluke koje stoje iza razvoja Fedora, i Fedora Mindshare Committee, koji kordinira terenske i netehničke aktivnosti, uključujući i predstavljanje Fedora Worldwide na primer Websites Team. Slika12: Suštinske vrednosti Fedora zajednice.

2.4 Izdanja

Fedora ima relativno kratak životni krug: verzija X je podržana samo 1 mesec nakon izdavanja verzije X + 2 i sa približno šest meseci između većine verzija, što

2.5 Rawhide

Rawhide je razvojno stablo za Fedoru. Ovo je kopija kompletne Fedora distribucije gde se dodaje i testira novi softver, pre uključivanja u kasnije stabilno uzdanje. Kao takva, Rawhide je često više obogaćen karakteristikama od trenutnog stabilnog izdanja. U mnogim slučajevima, softver je napravljen od CVS, Subversion ili Git source izvornog koda koji se često aktivno razvijaju od strane programera. Iako je Rawhide namenjen naprednim korisnicima, testerima i održavateljima paketa, on je sposoban da bude primarni operativni sistem. Korisnici koji su zainteresovani za Rawhide granu često se svakodnevno ažuriraju i pomažu rešavanju problema. Rawhide korisnici ne moraju da se nadograđuju između različitih verzija pošto sledi model za ažuriranje objave.

2.6 Reči kreatora Fedor-e

Šta je zapravo Fedora? Fedora projekat je zajednica ljudi koji rade zajedno da izgrade besplatnu i otvorenu softversku platformu i da sarađuju i da dele korisničko-fokusirana rešenja izgrađena na toj platformi. Ili u čistom Srpskom, pravimo operativni sistem i pravimo ga lakim za korisnika da radi korisne stvari sa njim. O čemu je Fedora? Fedora zajednica uključuje hiljade individualaca sa drugačijim pogledima i pristupima, ali zajedno delimo neke zajedničke vrednosti. Nazivamo ih ’’ Four Foundation ’’: sloboda, prijatelji, karakteristike. Sloboda Posvetili smo se besplatnom softveru i sadržaju. Napredujući softver i sadržajna sloboda su centralni cilj zajednice, koji postižemo kroz softver i sadržaj koji promovišemo. Biramo besplatne alternative zakonom zaštićenog koda i sadržaja i limitiramo efekte zakonom zaštićene ili patente koda na projektu. Ponekad ovaj cilj nije na najlakši način i uključujući zakon ili patente opterećene softverom u Fedori. Ali koncentrisanjem na besplatni softver i sadržaj koji obezbeđuje i promotira, krajnji rezultat je da možemo da obezbedimo:  Izdanja koja su predvidljiva i 100% pravno obavezujuća za sve  Inovacije na besplatnom i otvorenom softveru koji može biti jednak ili prevazići zatvorene situacije ili vlasnička rešenja  Potpuno besplatni projekat za sve koji mogu da imitiraju ili kopiraju u celini ili u delovima za sopstvene potrebe. Prijatelji Mi smo jaka, brižna zajednica. Fedora zajednica je napravljena od strane ljudi sa svih strana života, radeći zajedno da poboljšaju besplatni softver. Ovo je mesto u Fedori koje svako ko želi može da pomogne, bez obzira na tehničku sposobnost, sve dok veruju u naše vrednosti. Kao bilo koji prijatelji, mi se povremeno ne slažemo u detaljima, ali mi verujemo u pronalaženje prihvatljivih saglasnosti da služe interesima napredujućeg besplatnog softvera. Mi verujemo u jako partnerstvo između Red Hat-a

i naših mnogobrojnih volontera zajednice, posto oba obezbeđuju suštinske doprinose koji pomažu Fedora projektu da uspe. Karakteristike Mi brinemo o odličnom softveru. Fedora zajednica pravi mnoge tehničke neuspehe koji su napravili Linux snažnim, fleksibilnim i korisnim za široki spektar od miliona korisnika, administratora i developera širom sveta. Priznajemo da je status više vredan promenama kako bi osnažili dodatne krajnje korisnike, ili stvorili fleksibilniju i snažniju okolinu za izgradnju novih rešenja za besplatni softver koji nudimo. Takođe smatramo da su ove promene najbolje razvijene u direktnom dogovoru sa vodećim softverskim zajednicama čiji je rad deo distribucije Fedore. Radimo sa najboljima u slučaju kada pronalazimo mogućnost za poboljšanje, tako da svi korisnici slobodnog softvera imaju koristi-čak iako ne koriste Fedoru direktno. Naš razvoj karakteristika se radi otvoreno i transparentno i svako može učestvovati. Naše misije Fedora kreira inovativnu platformu za hardver, oblake i kontejnere koji omogućavaju programerima i članovima zajednice da izgrade prilagođena rešenja za svoje korisnike. Na nivou operativnog sistema, mi se ne integriramo. Mi radimo nove stvari – gradimo platformu, a ne samo distribuciju. Karakteristike i prve osnove nas navode na inovacije. Sve ovo radimo kao transparentnu, kolaborativnu zajednicu prijatelja, i potpuno kao otvoreni izvor i besplatan softver – Sloboda. Naše metode Fedora projekat je centar za inovacije u slobodnom i otvorenom softveru. U našoj zajednici, saradnici svih vrsta se udružuju kako bi unapredili ekosistem za dobrobit svih. Zajednica fedora doprinosi svemu što gradi u slobodnom svetu otvorenog koda i nastavlja da daje značajniji napredak široj zajednici, o čemu svedoči redovna i brza inkorporacija njegovih funkcija u druge linux distribucije. Bez obzira na linux distribuciju koju koristite, oslanjate se na kod razvijen u okviru fedora projekta. Verujemo da su softverski patenti štetni, da predstavljaju prepreku inovacijama u razvoju softvera, i da nisu u skladu sa vrednostima slobodnog i otvorenog softvera. Iako čvrsta integracija vlasničkih i patentno opterećenih komponenata može površno poboljšati lakoću upotrebe, ova praksa ne koristi dugoročno zajednici. Zajednica fedora preferira pristupe koji doprinose napretku slobodnog softvera u budućnosti u odnosu na one koji naglašavaju lakoću korišćenja u kratkom roku. Zajednica Fedora je više od softvera. To je zajednica saradnika iz celog sveta, uključujući volontere i zaposlenike Red Hat-a, koji rade jedni s drugima kako bi unapredili interese pokreta slobodne kulture. Svi su pozvani da se pridruže. Bez obzira kakve su vaše veštine, imamo mesta za vas u našoj zajednici. Mi smo softverski inženjeri, dizajneri, umetnici, sistemski administratori, web dizajneri, pisci, govornici, prevodioci i još mnogo toga-i rado ćemo vam pomoći da počnete. Verujemo da bi svi saradnici trebali biti odlični jedni prema drugima. Stvaranjem okruženja za konstruktivan doprinos možemo efikasnije i uspešnije

Slika17: Fedora sa otvorenim pretraživačem i file explorerom. Slika18: Syde by side poredjenje Ubuntu vs. Fedora Linux. Bezbednost Kao i sve Linux distribucije, Fedora je fokusirana na bezbednost. Za razliku od Ubuntu-a koji je još jedna veoma popularna Linux distribucija zasnovana na Debianu, u Fedori je firewall prisutan od samog početka i može se lako konfigurisati i preko terminala ili preko grafičkog interfejsa. Fedora je takođe jedan od glavnih promoter za SELinux koji se zalaže za Security-Enchanced Linux, karakteristiku koja implementira nekoliko sigurnosnih politika, koje nedostaju u većini Linux-baziranih distribucija. Pored toga, Fedora dolazi sa nekoliko prilagođenih bezbednosnih poboljšanja, koja proizilaze iz njene veze sa Red Hat Linux-om. To čini Fedoru veoma popularnim izborom za web servere. Fedora je takođe OS izabran za Linusa Torvaldsa, tvorca Linux kernel, i koristi se kao operativni sistem za nekoliko NASA sistema i superračunara, kao što je Roadrunner.

3. Da li izabrati fedoru?

Postoji mnogo različitih Linux distribucija, svaka ima različite karakteristike, ciljane za različite korisnike. Pre nego što uložiš vreme i trud u Linux, treba odlučiti da li je Fedora zapravo ono što ti je potrebno? Kako to postići? Fedora Core je skup softvera koji pruža kompletno radno okruženje za desktop ili serverski računar. Često se naziva operativnim sistemom, ali, kao i ostale Linux distribucije, on pruža mnogo više funkcionalnosti nego operativni sistemi kao Microsoft Windows ili MacOS X zato što uključuje aplikacije za produktivnost i serverski softver. Fedora Extras je skup softvera koji je pogodan da poboljša funkcionalnost Fedora Core. Fedora je razvijena i podržana od strane velike zajednice developera, testera, održavalaca paketa, pisaca dokumentacije, marketinških stručnjaka i advokata. Mnogi vodeći članovi zajednice su takođe i zaposleni od strane Red Hat-a koji obezbeđuje servere, gradi sisteme (kompjutere koji kompiliraju i testiraju hiljade paketa uključenih u Fedoru) i sredstva za neke projekte. Zauzvrat, Red Hat dobija priliku da prima povratne informacije o novom softveru i funkcijama pre nego što ih uključi u svoju komercijalnu liniju proizvoda, nazvanu Red Hat Enterprise Linux. Koja vam kompatibilnost treba? Ako vam treba (ili želite) pokretati windows igre ili specifične Windows softvere, Fedora možda nije za vas – Iako će vam Wine dopustiti da pokrenete neke Windows aplikacije kada ste u nečemu. Dostupna su dva komercijalna proizvoda zasnovana na Wine-u: Cedega, za Windows igre, i CrossOver Office, za Microsoft Office i ostale poslovne aplikacije. Koji nivo stabilnosti vam treba? Nova izdanja Fedore se prave otprilike svakih četiri do devet meseci, a projektom se aktivno održavaju samo aktuelna i trenutna izdanja (nakon tog vremenskog okvira, sigurnost i ispravke grešaka obezbeđuje Fedora Legacy projekat). Ako vam je potrebna platforma sa dugoročnom stabilnošću, razmislite o korišćenju Red Hat Enterprise Linux-a (RHEL) umesto (ili CentOS, koji je nefilisani projekat zasnovan na RHEL koji nema komercijalnu podršku). Svako izdanje RHEL-a je podržano ažuriranjima i sigurnosnim poboljšanjima punih sedam godina. Budući da Fedora služi kao testbed za nove tehnologije, može se koristiti za dobijanje pregleda novih tehnologija koje će biti ugrađene u buduća Red Hat Enterprise Linux izdanja. Koja vrsta podrške vam je potrebna? Kao distribucija u zajednici, podršku za Fedoru pruža zajednica Fedora, a ne komercijalni entitet. To znači da većina pitanja dobija brz i prijateljski odgovor, ali pošto niko nije plaćen da vam pomogne, nećete dobiti odgovore na jedinstvena ili neobična pitanja. Ako vam se sviđa Fedora, ali vam je potrebna komercijalna podrška, razmislite o korišćenju RHEL-a, koji je Red Hat-ov potpuno podržan komercijalni Linux proizvod.