Preuzmite Umetnicka knjizevnost i više Beleške u PDF od Italijanski jezik samo na Docsity!
Umetnička, ili pisana književnost, iako jedinstvena i celovita, deli se na književne rodove i književne vrste.
KNJIŽEVNI RODOVI
| Lirika | Epika | Drama |
Prema načinu književno-pesničkog stvaranja, umetnička književnost se deli na tri roda: liriku, epiku i dramu.
LIRIKA
| Elegije | Opisne pesme | Ljubavne pesme | Socijalne pesme | Rodoljubive pesme |
| Misone pesme | Satirične pesme | Humorističke peme |
Obuhvata kraća književna dela u stihovima u kojima njihovi autori – pesnici, iznose / opisuju, izražavaju/ svoja osećanja, viđenja i shvatanja života i sveta. Svoja osećanja, misli i razmišljanja lirski pesnici iskazuju neposredno. Lirika se deli na sledeće lirske vrste pesama:
Elegije
Stare su koliko je stara i poezija. Još je starorimski pjesnik Ovidije /živeo u prvom veku naše ere/ napisao čuvenu zbirku elegija EX PONTO – Sa Crnog mora. Životna prolaznost, gubitak dragih bića, žal za mladošću, neostvarene ljubavi, večite su teme i nepresušna inspiracija elegija.
Elegije su pisali mnogi pesnici: Branko Radičević /»Kad mladijah umreti»/, Jovan Jovanović Zmaj /»Đulići uveoci»/, Vladislav Petković Dis /»Možda spava»/ i mnogi drugi.
Opisne pesme
Opisna ili deskriptivna pesma je vrsta lirske pesme u kojoj pesnik slika prirodu i njene pojave. Subjektivnost pri opisu – slikanju prirode proističe iz pesnikovog odnosa prema njoj. Skoro da nema pesnika koji nije pisao ovu vrstu poezije: Branko Radičević /»Putnik na uranku»/, Jovan Jovanović Zmaj /»Ala je lijep ovaj svet»/, Vojislav Ilić /»U poznu jesen»/, Desanka Maksimović /»Prolećna pesma»/, Stevan Raičević /»Kamena uspavanka»/ i mnogi drugi.
Ljubavne pesme
O ljubavi su pevali svi pesnici svih vremena, jer je to najlepše i najplemenitije osećanje koje prožima svako biće. O sreći i patnji, o lepoti i mladosti, o nadi i beznađu ispevano je bezbroj stihova. U starom Rimu o ljubavi su pevali veliki pesnici Propercije i Tibul, u srednjem veku Petrarka i despot Stefan Lazarević, a od tada pa do danas napisane su
mnoge prelepe pesme o ljubavi: Desanka Maksimović /»Strepnja»/, Jovan Jovanović
Zmaj /»Kaži mi kaži»/, Branko Radičević /»Pevam danju, pevam noću»/, Aleksa Šantić /»Emina»/, Jovan Dučić /»Ženi»/ itd.
Socijalne pesme
U ovim pesmama opevani su brojni socijalni momenti: težak život ljudi, beda i nemaština i brojne druge socijalne nepravde. Pisali su ih Aleksa Šantić /»O klasje moje»/, Dobrica Cesarić /»Balada iz predgrađa»/, Vojislav Ilić, Veljko Petrović, Oskar Davičo i mnogi drugi.
Rodoljubive pesme
Ljubav prema otadžbini i narodu trajna je inspiracija za svakog pravog pesnika. Raznovrsni motivi tog nepresušnog vrela obrađeni su u mnogim pesamama kako prethodnih generacija pesnika naše i svetske poezije, tako i naših savremenika. Đura Jakšić je ispevao «Otadžibnu», Dušan Vasiljev «Domovinu», Desanka Maksimović «Srbija se budi», Miloš Crnjanski «Stražilovo», Dobrica Erić «Plači voljena zemljo».
Misaone /refleksivne/ pesme
U misaone ili refleksivne pesme spadaju one lirske pesme u kojima su životne istine opevane sa mnogo emotivnosti i poleta. Ove pesme, svojom sadržinom i pesničkim porukama snažno utiču na čitaoce, te zbog toga dosežu visok domet najuverljivijeg poetsko-pesničkog sadržaja. Ovu vrstu poezije pisali su mnogi pesnici i naše svetske poezije: Milan Rakić /»Dolap»/, Vasko Popa /»Kalenić»/...
Satirične pesme
Pesme u kojima pesnici kritikuju, ismejavaju i izvrgavaju ruglu slabosti pojedinaca i društva u celini /glupost, samoživost, kukavičluk, izdaju, zatucanost, isključivost, apsolutizam i neslobode/ nazivaju se satirične pesme. Od starog Rima do danas ispevano je mnogo satiričnih pesama: Jovan Jovanović Zmaj /»Jututanska narodna himna»/, Đura Jakšić /»Otac i sin»/, Branislav Nušić /»Dva raba»/, Vojislav Ilić /»Maskembal na Rudniku»/...
Humorističke pesme
Za razliku od satiričnih, ove pesme imaju za cilj da nasmeju i razvesele, ali i da pouče. Naši poznati pesnici humora i šale Branko Ćopić, Vladimir Bulatović - Vib, Duško Radović i drugi, napisali su mnogo stihova posvećenih veseloj i šaljivoj strani našeg života.
EPIKA
Epsko delo manjeg obima /manje od romana/. U pripoveci se priča o jednom događaju /
doživljaju/ iz života glavnog junaka. Radnja je u njoj dinamična, pripovedanje sažeto, zbijeno, a kompozicija veoma jezgrovita i čvrsta.
Pripovetka može biti, kao i roman, veoma raznovrsna: avanturistička, socijalna, seoska,
gradska, ratna, fantastična, satirična, sentimentalna, romantična i realistična.
Pisci pripovedaka /pripovedači/: I.Andrić /»Priča o kmetu Simanu»/, B.Stanković /»Uvela ruža»/, S.Matavulj /»Pilipenda»/, A.Isaković /»Kašika»/, A.Tišma /»Hiljadu i druga noć»/, D.Popović /»Došljak»/ i mnogi drugi.
Novela
Među proznim epskim delima novela se nalazi između pripovetke i romana, više po svojoj strukturi umetničkog oblikovanja, nego po dužini. U noveli se na sažet, jasan i zanimljiv način, i jedinstvenoj kompozicionoj celini, pripovedaju razni događaji iz života ljudi.
Osnivač /prvi pisac/ novele je Italijan Đovani Bokačo /»Dekameron»/, a pisali su je i Francuz Gi de Mopasan, Rusi Anton Pavlovič Čehov i Maksim Gorki, Nemac Tomas Man. Od naših novelista najpoznatiji su Simo Matavulj, Laza K.Lazarević, Ivo Andrić.
Crtica
Kratka priča u kojoj književnik veoma sažeto obrađuje određene teme iz života ljudi / misli i raspoloženja, život i iskustva/.
Crtice su pisali: Ivan Cankar, Miodrag Bulatović i drugi.
Aforizam
Kratka i duhovita izreka koja sadrži samo jednu misao o čoveku i svetu u kome živi. Najpoznatiji aforističari su: Stanislav Lec /Poljska/ i naši: Vlada Bulatović-Vib, Milovan Vitezović drugi.
Ostale (neknjiževne) prozne vrste
Putopis
Delo u kojem književni stvaralac putujći kroz određena mesta iznosi svoje utiske i razmišljanja o onome što je vieo i čuo na tom putu. Poznati putopisci su: Ljuba
Nenadović /»Pisma iz Italije»/, Rastko Petrović /»Afrika»/, Isidora Sekulić /»Pisma iz
Norveške/.
Biografija i autobiografija
Delo u kome stvaralac opisuje život značajne ličnosti zove se biografija /Rasko Nemanjić
- Sveti Sava, biografija svoga oca Nemanje – «Žitije Svetog Simeona»/, a kada opisuje sopstveni život, tada se naziva autobiografija /Branislav Nušić – «Autobiografija» /.
Dnevnik
Delo u kome se vode dnevni događaji sa obeleženim danima i datumima, bilo da se to učini za sebe /vođenje dnevnika – sopstvenih doživljaja/ ili za neku značajniju ličnost. Pisci dnevnika: Vladimir Nazor, Vladimir Dedijer i drugi.
Memoari
Da bi oteli od zaborava sećanje ljudi sa kojima su se sretali i događaje u kojima su učestvovali, poznati pojedinci pišu memoare. U književnosti su poznati memoari Prote Mateje Nenadovića, Vinstona Čerčila, a u novije vreme memoari bivšeg premijera Francuske Fransoa Miterana.
Vrste novinskog izražavanja
Osnovna novinarska vrsta izražavanja je VEST. Njome se izveštava javnost šta se, gde se,
kada se i zašto se nešto dogodilo ili je neko bio prisutan.
Vest sa više pojedinosti i tačnih podataka zove se IZVEŠTAJ.
Kada se kroz razgovor sa poznatom ličnošću iz društvenog života /privrede, prosvete, kulture, sporta, politike/ obaveštava javnost o određenim mišljenjima i stavovima te osobe, takvo obaveštenje se zove INTERVJU.
Zanimljivo i slikovito obaveštavanje javnosti o određenom događaju, poznatim pojedincima ili udruženjima, klubovima i drugim organizovanim manifestacijama /
turniri, izložbe, olimpijade i drugo/ zove se REPORTAŽA. Ova novinarska vrsta se, zbog svog pesničkog jezika i načina predstavljanja približava umetničkoj književnosti.
Ako novinski izveštač šalje svojoj redakcije iz drugog mjesta, kraja ili druge države bilo
koji oblik /vrstu/ novinarskog izražavanja, onda se takav oblik saopštavanja naziva DOPIS.
DRAMA
| Komedija | Tragedija | Drama u užem smislu |
U epskim delima narodne i umetničke književnosti postoje glavni i sporedni događaji,
glavne i sporedne ličnosti /likovi, junaci/, a u lirskim narodnim i umetničkim pesmama postoje glavni i sporedni /uvodni i završni/ motivi o kojima narodni pevači – umetnici pevaju.
Tema književnog dela – Ono o čemu se u delu govori – prošireni naslov dela;
Ideja – Osnovna misao i poruka stvaraoca u književnom delu – postoje glavne i sporedne ideje;
Fabula – Ispričani sadržaj – međusobna povezanost događaja u delu; može biti jednostavna i složena;
Kompozicija književnog dela:
a/ lirska dela: glavni i sporedni motivi
b/ epika i dramska dela imaju svoje elemente: uvod /ekspozicija/, zaplet, kulminacija
/vrhunac/, peripetija /obrt/ i rasplet;
Lik u književnom delu – unutrašnje, karakterne osobine ličnosti u epskom ili dramskom delu;
Portret – spoljašnje osobine – fizičke izgled;
Oblici saopštavanja /kazivanja, pisanja/ - u epskom i dramskom delu: - monolog /govor jedne ličnosti/, - dijalog /razgovor dveju ili više ličnosti/;
Naracija – pričanje, pripovedanje;
Deskripcija – opisivanje;
STILSKE FIGURE – PESNIČKE SLIKE
| Alegorija | Gradacija | Epitet | Kontrast ili antiteza | Metafora | Onomatopeja | Personifikacija | Poređenje |
| Simbol | Slovenska antiteza | Hiperbola |
Stvaralačkim postupkom pesnici i pripovedači često rečima daju nova, šira i prenesena
značenja.Ta nova, prenesena značenja reči nazivaju se STILSKE FIGURE. U delima narodne i umetničke književnosti ima mnogo pesničkih slika – stilskih figura. Ovde će biti reči samo o osnovnim stilskim figurama.
Alegorija
Preneseno značenje reči koje se ostvaruju u celoj slici, u celoj radnji, a ponekad u čitavoj pesmi ili priči; nastaje kada se metafora /skraćeno poređenje/ proteže kroz celu misao, odnosno kroz sve delove izreke; najčešće se neguje u basni i satiri; alegorijske pesme i pripovetke su pisali: Petrarka, Gete, Igo, Vojislav Ilić, Milan Rakić, Radoje Domanović, Vlada Bulatović, Brana Crnčević.
Jedna od najlepših alegorija u našoj narodnoj književnosti nalazi se u pesmi uskočkog ciklusa pod nazivom «Ropstsvo Janković Stojana»:
«Vila gnezdo ptica lastavica,
vila ga je za devet godina
a jutros ga poče da razvija...»,
odnosno, posle devet godina čekanja da se Stojan vrati iz ropstva, njegova ljuba odluuje da se uda.
Gradacija
Ređanje pesničkih izraza i slika po jačini, odnosno postepeno, od slabijeg ka jačem / uzlazna/, ili od jačeg ka slabijem /silazna/:
«Cveće je ukras bašte,
leptir je ukras cveta,
a deca puna mašte
deca su ukras sveta.» /Lj. Ršumović/
Epitet
Da bi se pojedinim rečima ili izrazima odredilo što bliže značenje, uz njih se stavljaju druge reči, najčešće pridevi /opisni/; epitet još nazivaju i ukrasnim pridevom:
Kontrast ili antiteza
Oštro izražena protivurečnost; uočljiva suprotnost, očita razlika:
«Moja zemlja propasti neće
iz smrti za slobodu, sloboda uvek niče,
kao što iz cvetnog semena mora nići cveće,
i kao što se iz gnezda uviek izleže ptiče!» /D.Maksimović/
Simbol
Reč ili skup reči koje označavaju konkretan predmet upućuje na određeni apstraktni pojam; davanje šireg značenja konkretnom predmetu; hrast – dugovečnost, stena – postojanost, golub sa maslinovom grančicom – mir. Naročito je negovana u vreme romantizma /književni i umetnički pokret u Evropi koji je trajao u prvoj polovini devetnaestog veka/:
«Crnogorci ne ljube lance!», uzviknuo je Petar II Petrović Njegoš prilikom ponude da poljubi lance kojima je, po legendi, bio vezan Sveti Petar. Naša najpoznatija pesma puna simbola je «Grm» Vojislava Ilića.
Slovenska antiteza
Ovom stilskom figurom – pesničkom slikom počinju naše narodne pesme: epska pesma uskočkog ciklusa «Mali Radojica» i lirsko-epska pesma /balada/ «Hananaginica». Prvo se navode određene teze:
«Šta se bjeli u gori zelenoj?
Al je snijeg, al su labudovi?
Da je snijeg već bi okopnio,
Labudovi već bi poletjeli.»
Narodni pjevač zatim odbacuje jednu po jednu pretpostavku /tezu/:
«Nit je snijeg, nit su labudovi...»,
i iznosi protivnu tvrdnju, antitezu – bijeli se šator age Hasan-age.
Kako neke pesme i drugih slovenskih naroda počinju sličnim poređenjem, otuda i ovo ime: slovenska antiteza.
Hiperbola
Preuveličavanje u pevanju, pisanju i kazivanju, kako bi se postigla slikovitost i emocionalnost:
«Tužno zrikavci zriču,
čuje se do oblaka;
plaču nad grobovima
mrtvih, dragih junaka,
čuje se do oblaka» /D.Maksimović/
STIL – NAČIN IZRAŽAVANJA
U epskim delima se pripoveda, opisuju događaji, slede životni putevi junaka. Lirska dela opevaju osećanja i mišljenja sa mnogo melodičnosti i ritmičnosti /ritam i zvuk/. Naučne rasprave i studije dokazuju naučne teze, stručne stavove i mišljenja, novinski izveštaji verno opisuju stvarne događaje, a službena akta /Ustav, zakoni, molbe, žalbe/ uređuju odnose u društvu.
Svaka navedena vrsta tekstova ima svoj način izražavanja – svoj stil.
- Stil lirskih, dramskih i epskih dela naziva se: književni, umetnički, literarni
/emocionalni/;
- Stil naučne rasprave – naučni /intelektualni, racionalni/
- Stil službenih akata – administrativni.
Sama reč stil odavno se proširila iz književnosti u sve oblike ljudske duhovne i materijalne delatnosti, pa se danas govori o stilu ponašanja, oblačenja, rada, igranja.
