Preuzmite ЗАСТУПАЊЕ СТРАНКЕ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ i više Vodiči, Projekti, Istraživanja u PDF od Poresko pravo samo na Docsity!
1. ЗАСТУПАЊЕ СТРАНКЕ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ
Управни поступак јесте скуп правила која државни органи и организације, органи и организације покрајинске аутономије и органи и организације јединица локалне самоуправе, установе, јавна предузећа, посебни органи преко којих се остварује регулаторна функција и правна и физичка лица којима су поверена јавна овлашћења примењују када поступају у управним стварима. Управна ствар, у смислу овог закона, јесте појединачна ситуација у којој орган, непосредно примењујући законе, друге прописе и опште акте, правно или фактички утиче на положај странке тако што доноси управне акте, доноси гарантне акте, закључује управне уговоре, предузима управне радње и пружа јавне услуге. Циљ вођења управног поступка је остваривање заштите права и правних интереса физичких и правних лица или других странака, као и заштита јавног интереса.Овај циљ се остварује кроз примену процесних правила, од стране овлашћеног службеног лица, када одлучује о остваривању права, обавеза или правног интереса странака у управном поступку. Циљ управног поступка је истовремено и заштита јавног интереса, које по службеној дужности штити овлашћено службено лице када примењује правила поступка. Закон о управном поступку чине правила која се примењују на све управне области или пак за највећи број области и важе за све јавноправне органе. Она имају општи карактер, али закон предвиђа могућност одступања, прописивањем посебних правила, која се тичу појединих управних области, прилагођених свакој од њих у складу са њиховим специфичностима. Наиме, због специфичности појединих управних области поједина питања поступка уређују се посебним законима на другачији начин. У том случају, одредбе посебних закона, садрже специјална правила, којима се одступа од општих правила, утврђених Законом о управном поступку прилагођених појединим управним областима (порези, царине, јавне набавке). Ова одступања, могу се уредити само законом, а не и подзаконским актом и то само када је то неопходно због специфичности одређене управне области. Међутим, ти посебни закони морају бити у сагласности са основним начелима и циљем Закона о управном поступку и не могу умањивати ниво заштите права и правних интереса странака прописаних ЗУП-ом.
1.1. Законски заступник
Законски заступник је процесно способно лице које се одређује на основу закона који у поступку делује у име и за рачун процесно неспособне странке. Пословно неспособна лица су малолетна лица или пунолетна лица којима је пословна способност одузета. Пословну способност физичка лица стичу пунолетством (18 година). Законски заступници малолетника су њихови родитељи, односно старатељи. Пословна неспособност је дефинисана породичним законом, чланом 235, којим је прописано да је пунолетно лице пословно неспособно ако због душевне болести, душевне заосталости или којег другог узрока није способно да се само брине освојим правима и интересима. Одлуку о лишењу пословне способности доноси надлежни суд у ванпарничном поступку. Правоснажно решење о одузимању, односно о враћању пословне способности, суд доставља органу надлежном за вођење матичних регистара ради уписа у матични регистар рођених, органу који води катастар непокретности, ако лице на које се решење односи има непокретност, као и органу старатељства. Постоје две врсте законских заступника и то: а) законски заступници процесно неспособних физичких лица и б) законски заступници правних лица. Правно лице врши радње у управном поступку преко овлашћеног представника који се одређује на основу општег акта тог правног лица. Државни органи или други органи врше радње у управном поступку преко овлашћеног представника, а насеље, група лица или друге странке које немају својство правног лица преко лица које они овласте ако законом није другачије прописано. Овлашћено службено лице током поступка води рачуна да ли законски заступник лица под старатељством показује потребну пажњу у заступању, па ако утврди да не показује потребну пажњу о томе обавештава орган старатељства.Овлашћено службено лице пази по службеној дужност, током целог поступка, да ли је странка заступана сагласно закону.
1.3. Заједнички представник
Ако две или више странка у истом предмету наступају заједно дужне су да одреде која од њих ће наступати као заједнички представник или ће одредити заједничког пуномоћника, у писаном облику уз потпис свих странака. Јавноправни орган може, ако другачије није прописано, наложити странкама са истим захтевима да у одређеном року одреде лице које ће их представљати (заједнички представник) или да одреде заједничког пуномоћника за пријем писмена. Ако странке не одреде заједничког представника, односно заједничког пуномоћника, поставиће га јавноправни орган који води поступак. У овом случају, у писмену који се доставља заједничком пуномоћнику за пријем писмена означавају се све странке. Иступање преко заједничког представника, односно заједничког пуномоћника, не утиче на правну позицију странака у поступку. Наиме, свака од њих задржава својство засебне странке и има сва страначка права у поступку. Заједнички представник односно заједнички пуномоћник је лице које иступа у поступку у име двију или више странака, а предвиђа се у случају постојања тзв.процесне заједнице. Кад у истом поступку учествује више лица са истим интересом, странке су дужне између себе одредити ко ће их представљати. Ако странке не одреде заједничког представника, а орган који води поступак сматра да је то потребно, осим у случају када је то искључено неким прописом, он це наложити странкама закључком да у одредјеном року одреде ко ће их представљати тј.ко ће им бити заједнички представник.Против закључка се може изјавити жалба, која не одлаже његово извршење.
1.4. Пуномоћник
Пуномоћника може поставити странка или њен законски заступник. Он заступа странку у поступку, осим у радњама у којима је потребно да сама странка даје изјаве у поступку.Те радње, ако су предузете у границама датог пуномоћа, имају исто правно дејство као да их је предузела сама странка. Пуномоћник може бити физичко лице које је потпуно пословно способно осим лица које се бави адриписарством. Пуномоће се може дати писано или усмено на записник. Ако је пуномоће сачињено у писаном облику, а јавноправни орган посумња у његову истинитост, наложиће да се поднесе оверено пуномоће. У управном поступку странка може именовати пуномоћника да у њено име и за њен рачун предузима процесне радње у границама пуномоћа. Пуномоћник представља лице које на основу овлаштења добијених од странке предузима процесне радње у поступку, осим оних које може само она предузимати. Радње које предузима пуномоћник у поступку, у границама обавштења имају исто правно дејство као да их је предузела сама странка. Уз пуномпћника странка може и сама давати изјаве, а може, ако је присутна , кад њен пуномоћник даје изјаву, ту изјаву опозвати, док је накнадно не може опозвати, ако није била присутна када ју је пуномоћник дао. Орган пази по службеној дужности у току целог поступка да ли је лице које се појављује као пуномоћник овлашћено за заступање. Орган може дозволити да поједине радње у поступку предузме у име странке лице које није приложило пуномоће, под условом да пуномоће приложи у року који одреди орган. Док не истекне тај рок, орган не може окончати поступање у управној ствари, ако тај рок буде пропуштен, предузете радње остају без правног дејства. За обим пуномоћа меродавна је његова садржина. У пуномоћу мора бити назначен његов обим, јер од тога зависи које радње пуномоћник може предузимати. Пуномоћје се даје за цијели поступак или поједине радње, а и временски може бити ограничено.
1.5. Стручни помагач
Странка може у управном поступку на усменој расправи, увиђају или при предузимању других радњи у поступку да ангажује стручног помагача. Службено лице ће дозволити странци да по свом избору доведе стручно лице као помагача у поступку. Странка има дужност да најави јавноправном органу да ће довести стручног помагача, а он је дужан да дозволи да то лице прати странку у вршењу процесних радњи у поступку. Стручни помоагач странци помаже у решавању одређених стручних питања у вези са предметом поступка. То је физичко лице које располаже одређеним стручним знањем према природи конкретне управне ствари које странци даје савете, обавештења и слично. Орган нема овлашћење да врши проверу стручног знања тог лица нити да тражидоказ о његовим стручним квалификацијама. Стручног помагача треба строго разликовати од пуномоћника јер ово лице не заступа странку (он је само уз странку) и нема право да предузима ни једну радњу у име и за рачун странке нити да даје изјаве умјесто странке, а ако их евентуално да, оне не производе правно дејство. То лице има само фактички статус уз странку и странка није у обавези да му издаје писмено у смислу пуномоћја ради његовог легитимисања пред органом.Овлашћено службено лице може да забрани лицу да наступа у својству стручног помагача ако је оно пословно неспособно лице или се бави надриписарством, о чему доноси решење против кога није дозвољена посебна жалба. Стручни помагач представља лице које странци даје обавештења И савете о стварима за које се тражи стручно познавање питања у вези са предметом поступка. Сручни помагач не може бити лице које није пословно способно или које се бави надриписарством. Странком се означава лице на чији захтев је покренут поступак или против кога се води поступак, односно које ради заштите својих права и правних интереса има право да учествује у поступку. У управном поступку разликујемо једностраначке и вишестраначке ствари.
Смрт физичког, односно престанак правног лица
Ако у току управног поступка умре странка која је физичко лице или дође до престанка правног лица које је странка у управном поступку, поступак ће се обуставити или наставити зависно од природе управне ствари. Поступак ће се обуставити у управној ствари која је искључиво везана за личност странке, а чија су права и обавезе непреносиве (захтев за упис у бирачки списак, дозвола за држање оружја и сл.). Поступак ће се обуставити посебним решењем, против кога је дозвољена посебна жалба коју може поднети лице које има правни интерес за тврдњу да се ради о правима која су преносива. Ако су права и обавезе управне ствари поводом које се води управни поступак преносива на правне насљеднике поступак се може наставити ако то траже насљедници. Поступак ће се увек наставити када то захтева јавни интерес без обзира на вољу наследника. Ако је током поступка дошло до престанка правног лица на исти начин ће се одлучити о наставку поступка, односно његовој обустави.
Литература
Булатовић, И.: Порески поступак , Београдска пословна школа, Београд, 2019. Камарић, М.: Управни поступак , Сарајево, 1962. Поповић, Д.: Пореско право , Правни факлутет и Службени гласник, Београд, 2008. https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-opstem-upravnom-postupku.html# https://advokatbeograd.net/advokat-beograd/zastupanje-pred-organima-uprave-advokat-beograd.html https://www.legeartis.rs/zastupnici-i-punomocnici-pravnih-lica-u-parnicnom-postupku /
