Monik Vitig Lezbejsko telo, Beleške od Pravo

Preuzmite Monik Vitig Lezbejsko telo i više Beleške u PDF od Pravo samo na Docsity!

Monik Vitig

Lezbejsko telo

Naslov originala: Monique Wittig Le Corps Lesbien

Prevela Suzana Pavlov

Feministička 94 , 2002.

U tom zlatnom crnom obožavanom paklu oprosti se m/oja prelepa m/oja snažna m/oja nikada ukroćena m/oja sveznajuća m/oja divlja m/oja krotka m/oja najljubljenija, od svega što se zove ljubav nežnost ili slatki rastanak. Ono o čemu se ovde radi, nijedna ne zna, nema ime za sada, neka ga potraže ako im je do toga po svaku cenu stalo, neka se uhvate u koštac lepog rivalstva, što m/ene uopšte ne zanima dok ti naprotiv možeš glasom sirene dozvati neku sjajnih kolena da ti pritekne u pomoć. Ali ti znaš da nijedna neće moći da podnese da te vidi izvrnutih očiju isečenih kapaka žutih creva koja se puše u tvojim šakama jezika izbačenog iz usne duplje sa dugačkim tankim zelenim mlazom žuči koja teče niz tvoje grudi, nijedna neće moći da izdrži odjek tvog tihog pomamnog upornog smeha. Bljesak tvojih zuba tvoja radost tvoja patnja tajni život tvoje podsvesti tvoja krv arterije vene tvoja šuplja skrovišta tvoji organi nervi njihovo praskanje šikljanje smrt lagano raspadanje smrad proždiranje crva tvoja otvorena lobanja, sve će im to biti nepodnošljivo.

Kada neko pomene tvoje ime mislim da će m/i uši tresnuti o pod, osećam kako m/i krv vri u arterijama, najednom osećam sve puteve koje navodnjava, nadolazi m/i krik iz dubine pluća da prasnem, jedva ga zadržavam, najednom postajem poprište najmračnijih misterija, koža m/i se ježi i prekriva flekama, j/a sam smola koja prži glave koje m/e napadaju, j/a sam nož koji preseca vratnu arteriju tek rođenoj jagnjadi, j/a sam tanad puško-mitraljeza koja probijaju creva, j/a sam na vatri užarena klešta koja stežu meso, j/a sam pleteni bič koji bičuje kožu, j/a sam struja koja pogađa i grči mišiće, j/a sam tampon koji zapušava usta, j/a sam crni povez preko očiju, j/a sam kanap koji vezuje ruke, j/a sam pomahnitala dželatkinja opčinjena mučenjima i tvoji krici m/e obuzimaju utoliko više m/oja najljubljenija što ih zadržavaš. Zbog toga te zovem upomoć m/oja Sapfo bez premca, podari m/i na hiljade prstiju koji vidaju rane, podari m/i usne jezik pljuvačku koja mami u blagu slatku zatrovanu zemlju odakle se niko ne može vratiti.

Otkrivam da se tvoja koža može pažljivo skinuti sloj po sloj, vučem, ona se podiže, uvija se povrh tvojih kolena, povlačim sa usana stidnice, ona klizi po stomaku, nežna i beskrajno providna, vučem sa krsta, koža otkriva oble i trapezaste mišiće leđa, podiže se do potiljka, evo m/e ispod tvoje kose, m/oji prsti prolaze kroz nju, dodirujem tvoju lobanju, obuhvatam je svim svojim prstima, pritiskam je, dodirujem kožu cele lobanje, grubo kidam kožu ispod kose, otkrivam lepotu sjajne kosti prekrivene krvnim sudovima, m/oje ruke drobe luk i potiljak pozadi, m/oji prsti se sada zarivaju u moždane vijuge, prolaze kroz moždanu opnu kičmena moždina se razliva na sve strane, m/oje ruke su zaronjene u pihtijastu polovinu mozga, tražim završetak kičmene moždine i mali mozak negde ispod, držim te celu sada nemu i nepokretnu svi

da m/e ostaviš u grobu da ti brutalno opisujem svoje raspadanje zagnojenost m/ojih očiju nosa vulve pokvarenost m/ojih zuba kiseljenje m/ojih vitalnih organa boju m/ojih mlohavih mišića. Ti m/e prekidaš, pevaš prodornim glasom ubeđena da ćeš pobediti m/oju smrt, ne obazireš se na m/oje jecaje, vučeš m/e do površine zemlje gde se vidi sunce. Jedino tu na izlazu prema drveću i šumi ti si se u jednom skoku okrenula i istina je da sam gledajući tvoje oči vaskrsla čudesnom brzinom.

Ti si samrtno bleda. Sva tvoja krv silom izvučena iz tvojih vezanih udova nadolazi silovito u prepone u vratnu arteriju u ruke slepoočnice noge člankove, arterije su grubo presečene, vratne lakatne radijalne slepoočne, bedrene butne arterije na cevanicama listovima, vene su takođe otvorene. Saplićem se o tebe, ne mogu da te gledam, tvoja krv m/e zaslepljuje, zbog tvog bledila tonem u zbunjenost uznemirenost ushićenje. Dok tako ležiš usne ti otkrivaju zube oči ti se uz veliki napor otvaraju i zatvaraju, tvoj sjaj zasenjuje sunce. Iz tvojih usta se čuje tiho šištanje. Svaka kap tvoje krvi svako šikljanje iz tvojih arterija pada na m/oje mišiće celo m/oje telo odzvanja. Ne mogu da se pomerim, dostižem vrhunac slavni kraj tamo gde ne nedostaje boja, drhtim pred svetlo crvenom koja izlazi iz tvojih arterija, vidim kako se pretvara u crno u mrljama svuda oko tebe i suši se na mom telu, posmatram tamnu krv koja izlazi iz plavila tvojih vena, delimično zgrušana i ljubičasta, obasjana sam zlatnim crnilom tvojih očiju, ne tražim te živote m/oj, tu sam odmah pored tebe, čujem kako tvoja dragocena krv izlazi iz tebe, to je najdraža m/oja opsesivna očaravajuća muzika u kojoj tvoj glas i m/oj glas nedostaju.

Tvoja vlas je sasvim crna i sjajna. Između dugih razjapljenih vilica prepoznajem tvoj neodređen beskrajan osmeh.Tvoje velike uši se pokreću i podižu. Kada je m/oja ruka pala na tvoj bok prekriven znojem koža ti se naježila. Nežno prstima prelazim duž cele tvoje kičme, ili bolje reći m/oje ruke uranjaju u tvoje krzno. Dodirujem tvoje čvrste bradavice, gnječim ih u ruci. A ti, tako četvoronoške, na trenutke jednom od svojih šapa grebeš tlo. Tvoja glava pritiska m/oj potiljak, tvoji očnjaci m/i se najnežnije usecaju u kožu, čvrsto m/e držiš između šapa, prisiljavaš m/e da se oslonim o laktove, da ti okrenem leđa, tvoje bradavice dodiruju m/oju golu kožu, osećam kako m/i tvoje dlake dodiruju zadnjicu u visini tvog klitorisa, ti gmižeš po m/eni kidaš m/i kožu kandžama tvojih šapa, obliva m/e vruć, a odmah zatim hladan znoj, bela pena se razliva po tvojim crnim ustima, okrećem se, kačim se za tvoje krzno, stežem ti glavu rukama, pričam ti, tvoj veliki jezik prelazi preko m/ojih očiju, ližeš m/i ramena grudi ruke stomak vulvu butine, u jednom trenutku sva uzbuđena ti m/e stavljaš na leđa vučice m/oja m/oje ruke oko tvog vrata m/oje grudi stomak pripijeni uz tvoje krzno

nogama te stežem oko bokova m/oj polni organ skače na tvoja krsta, počinješ da galopiraš.

Bila bih srećna da mogu kao Odisej da se vratim sa dugog putovanja. Prilazi ostrvu su označeni još pre svitanja. Čim su javili da je kopno na vidiku sve su ustale i spremaju se. Nijedna nije obučena kao sinoć. Okupane mirisima izašle su na palubu. Osećaju se santal ambra izmirna mošus opopanaks. One ih mešaju sa uljima pre nego što ih nanesu na preplanulu put. Drveće sa leve i desne strane broda je isprskano obrisano list po list. Neke su za njih privezale zastavice sa bojama ostrva. Katarke su takođe okićene ukrasima. Svi muzički instrumenti izneti su na palubu. A j/a sa strane pokušavam da oživim ceo tvoj lik crtu po crtu, ostajem nema u radosti svog srca. Ali ne j/a dobro znam da j/a ne učestvujem u ovom putovanju, j/a sam na kopnu na najnegostoprimljivoj zemlji koja tebe ne nosi, zemlji koju si ti napustila i otišla negde drugde. Koraci su m/i teški kada uveče idem do luke. Nijedno sunce na zalasku neće osvetliti sliku dok sam živa na kojoj će biti ispisano ime tvog broda. Mogu sa svog čela strgnuti ljubičastu traku znak m/oje slobode tako skupo plaćene kao da sve vas m/oje najdraže molim da m/e ako m/e volite pustite da umrem jedne noći daleko na moru.

M/oja prekrasna počinjem da te jedem, m/oj jezik vlaži obod tvoje ušne školjke klizi svuda naokolo sa slašću, m/oj jezik ulazi u ušnu školjku, dodiruje antheliks, m/oji zubi traže ušnu resicu, počinju da je mrve, m/oj jezik se upliće u tvoj ušni kanal. Pljujem, punim te pljuvačkom. Kada sam progutala spoljašnji deo tvog uva probila sam bubnu opnu, sasvim obli čekić kotrlja se u m/ojim ustima, drobim ga zubima, nalazim nakovanj i uzengije, krcam ih, kopam prstima, čupam jednu kost, nailazim na kost gornjeg puža i uvijenu membranu, proždirem ih, razdirem kružne kanale, prolazim slepoočnu kost, probijam se do vilice, posmatram unutrašnjost tvog obraza, gledam te iz tvoje unutrašnjosti, gubim se, izgubljena sam, otrovana sam tobom koja m/e hraniš, sužavam se, postajem sasvim mala, sada sam mušica, kočim ti jezik, uzalud pokušavaš da m/e ispljuneš, gušiš se, tvoja sam zarobljenica, zalepljena sam za tvoje crveno i lepljivo nepce, stavljam svoje sisaljke na tvoju mekanu resicu.

Počinjem da drhtim i ne mogu da se zaustavim, ti m/oja nepravednice m/oja inkvizitorko ti m/e ne puštaš, želiš da pričam, obuzima m/e strah kosa m/i je razbarušena, mlohave hemisfere mog mozga tvrda moždanica mali mozak pomeraju se unutar m/oje lobanje, m/oj jezik resica vilice drhte, ne mogu da držim zatvorena usta, zubi m/i cvokoću, arterije udaraju mahnito u vratu preponama srcu, očne duplje pritiskaju m/i oči, creva m/i se tresu, stomak prevrće, taj pokret se prenosi na sve m/oje mišiće, trapezasti deltasti grudni primicači butni unutrašnji spoljašnji svi su prodrmani grčevima, kosti na m/ojim nogama kada ih ti ne pridržavaš jadnice sudaraju se, usled neverovatnog ubrzavanja pokreta do te mere da se j/a lišena težine podižem, stojim u visini tvojih očiju, onda ti odvratna m/oja ti m/e grubo odbacuješ a j/a padam nema, ti m/oja krvoločna ti m/e proganjaš, primoravaš da vrištim, stavljaš reči u m/oja usta, šapućeš m/i ih na uvo i j/a to radim, ne gospodarice, ne milost, nemojte m/e prodati, ne stavljajte m/e u okove, ne dajte da m/i iskopaju oči, molim vas, pozovite vaše pse, preklinjem vas, poštedite m/e još samo jedan tren.

LEZBEJSKO TELO VAGINALNI

SEKRET BALA PLJUVAČKA

SLINA ZNOJ SUZE UŠNA MAST

URIN IZMET POGAN KRV

LIMFA Ž ELATIN VODA MLEČ

SOKOVI IZLUČEVINE GNOJ

SUKRVICA GNOJENJE ŽUČ SRŽ

KISELINE TEČNOSTI SOKOVI

RASTOPI PENA SUMPOR

MOKRAĆA MLEKO

BELANČEVINA KISEONIK

VETROVI GNOJNE KESE

UNUTRAŠNJI ZIDOVI

MEMBRANE POTRBUŠNICA,

MARAMICA, PLUĆNA

MARAMICA VAGINA VENE

ARTERIJE KRVNI

Vidim tvoje kosti prekrivene kožom čašice na kukovima kolenima laktovima ramenima. Podižem mišiće pažljivo da ih ne oštetim, svaki uzimam između prstiju mišiće duge mišiće oble mišiće kratke, vučem, odvajam ih od njihovih vlakana od kostiju, stavljam ih na gomilu svaki deo koji mrda još neko vreme treperi pošto ga spustim. Oslobađam kost malo pomalo. Nazirem je sedefasto belu, sa crvenkastim komadićima, ližem je, ljubim je, glancam je, čekam da dobije blagi sjaj, gledam je u tišini, slušam sve krike kojih m/e je koštalo njeno razgolićivanje užas radost duboki bol, posmatram tvoj skelet bez kesica sokova utrobe bez kose obraza usta očiju košmaran dan bez očiju bez tako živahne vulve, nje m/i je veoma žao i još je više volim, divim se finoći tvojih doručja i kostima tvojih prstiju, dodirujem savršeno raspoređena rebra, obuzima m/e želja za tobom, balavim, plačem, krv m/i pritiska srčanu komoru, opet gledam tvoje kosti sasvim suve izglačane bele ogoljene, dodirujem ih, spavam na njima potrešena.

One trče niz brežuljak, većina njih drži u naručju malu belu majmunicu sa velikim sivim očima lepo oblikovanim ušima. Neke su ih obesile o vrat uspravljenih repova. Ispuštaju snažne krike prolazeći ispod jabuka prepunih crvenih plodova. Majmunice čvrsto drže u obema rukama jabuke koje su im one dale. Oči im svetlucaju, gledaju levo desno nesigurno. Spajaju se s jedne i druge strane reke. Ove iz m/oje grupe veoma glasno pitaju ove iz tvoje. Trebalo je da se vi vratite sa divljim grlicama zelenih vratova. Otišle ste pre svitanja da ih pronađete. Njihov izmet nam nedostaje otkada je nestala cela kolonija. Smejete se, podsmevate se metamorfozi grlica u majmunice, govorite kako su im otpala krila kako su njihovi grimizni kljunovi pali iz gnezda, pričate o prazniku majmunica mutantkinja pod drvećem, pričate kako ste ih se na prevaru dočepale, kako, s obzirom da nemaju krila i da nisu puno eksperimentisale sa svojim udovima, one nisu mogle da vam pobegnu. Majmunice vas posmatraju prestrašene kricima uzvicima urlicima smehom iznenadnim glasovima. Gledaš me. Kolena m/e izdaju, dajem ti znak, u tom trenutku ti padaš u vodu, prelaziš plivajući u beloj haljini natopljenoj providnom vodom najednom blesne boja tvoje kože brzina tvojih pokreta stvara bljesak u vodi odsjaj u visini tvojih lopatica, tvoja majmunica drži se nema za tvoju kosu. Dolazim ti u susret, dolazim do tebe na samoj sredini reke naši stomaci naše ruke se dodiruju malo tvoje pljuvačke skliznulo je u m/oja usta. Pokušavaš da izvučeš malu majmunicu iz svoje kose da bi je dala meni. Ali ona počinje da ispušta prodorne krike držeći se sa sve četiri šape, spuštajući se do tvog vrata kako bi se držala sa obe ruke. Jedan čamac prolazi u blizini da bi pokupio nosačice majmunica. Veslačica zastaje sa veslima u ravnoteži vodoravno. Ležeš iza nje u dnu čamca. Mala bela majmunica sedi između nas. Predlažeš da je nazovemo Kloe. Iznad palube vidi se već potamnelo nebo, zatim glave drveće i brežuljak kada se približismo dočekane povicima pesmom smehom. Tvoj dlan m/oja najljubljenija odvaja se od mog.

Vatra vatra vatra sve do Ahiline pete lepo je nazvana ona koja je toliko volela Patroklu. Mišići su se u stvari zapalili svi u isto vreme trapezasti deltasti grudni zupčasti kosi veliki pravi primicači kutirijeri slabinski. Vatrena kugla se prostire između rebara puštajući svojih osam pipaka kao hobotnica dok jedna od pipaljki steže istovremeno srčanu komoru moždanu šupljinu i srčane pretkomore a druga stiska aortu i plućne arterije, zahvaćen je pleksus, on dogoreva lagano, utroba se raspada spaljena sve do kraja njenih dlaka ma kako one brojne bile, kružići kotrljajući se padaju na unutrašnji zid mog trbuha, m/oj klitoris taknut jednim od otvora postaje prejako sunce koje sija sija, vreo dah kao iz kovačnice od vrha do dna mog tela hrapavo m/i se prelivaju iz grla na m/oje otvorene usne, purpurna magla promiče m/i ispred očiju, crnilo tvojih očiju m/e pogađa čini m/e slabom, vidim te kako blediš, gubiš se, postaješ užasno prozračna, m/oji prsti te skroz probijaju m/oja usamljena površino m/oja tako ravna m/oja tanka m/oje jedro sa Lezbosa tvoje sasvim pljosnato lice oslikano na Veronikinom rublju kao tužne crte Hriste razapete.

Od tebe nema ni traga. Tvoje lice tvoje telo silueta nestali su. Ostala je praznina umesto tebe. U svom telu osećam pritisak u predelu stomaka u predelu grudnog koša. Osećam težinu u grudima. Postoji niz fenomena koji su uzrok jakog bola. Počev od njih j/a te tražim ali to ne znam. Na primer, šetam po obali mora, boli m/e celo telo, grlo m/i ne dopušta da progovorim, vidim more, posmatram ga, tražim, preispitujem se u tišini u nedostatku traga, pitam tako čudnu odsutnost da napravi jednu rupu unutar mog tela. Zatim sasvim nepogrešivo znam da te tražim, ponovo te zovem, tražim, molim, zahtevam da se pojaviš ti bez lika bez ruku bez grudi stomaka bez vulve bez udova bez misli, ti baš u onom trenutku kada si samo pritisak upornost u mom telu. Ležiš na površini mora, vraćaš m/i se pogledom, dolaziš m/i u vazduhu koji udišem, preklinjem te da m/i dopustiš da te vidim, da te dodirnem, molim te da izađeš iz te ne-prisutnosti u koju si utonula. Moguće je da su tvoje oči fosforescentne, tvoje usne blede m/oja tako željena, mučiš m/e polaganom ljubavlju.

Dva crna labuda plivaju u usamljenom jezeru. Zlatna svetlost zalazećeg sunca obasjala je vodu. Jedan pored drugog oba labuda nežno plove, ti pognute glave a j/a spremna da ti pridržim vrat kada padne da ti kljunom dodirnem jabučicu na vratu. Tvoje oči su zlatne, ne gledaju me. Udaljavaš se, zatim m/i se lagano približavaš tvoj bok dodiruje m/oj, sve perje m/i se podiglo do vrha lobanje. Zaboravila sam pobednički uzvik labudova kada idu prema hladu da bi se odmorili posle jednog dana bez borbe. Širiš krila iznad mene. Kljunom tražim njihov donji deo, nešto malo vlage prolazi m/i kroz dva otvora za disanje. Kroz perje dodirujem nežnu kožu, kljucam je, ti m/e puštaš, zatim se opireš živo mašući krilima pucketajući kljunom u želji da

tebi i da ne govorim m/oja najljubljenija, ne razumem šta ti rade, kakva je njihova moć, šta te sprečava da potrčiš prema m/eni i da m/e laktovima podigneš, ili pak treba da ti oni zaustave krv u venama, ili je to ono vreme kada si ti nemilosrdna prema m/eni i kada m/e stavljaš na teška iskušenja služeći se njima kako bi m/e sprečila da ti se pridružim zatvorena za m/oje jecaje zatvorenih usta slepa i gordo sazrela u sebi.

SUDOVI NERVI PLEKSUSI

ŽLEZDE GANGLIONI UŠNE

RESICE SLUZOKOŽE TKIVA

OTVRDLA KOŽA KOSTI

HRSKAVICA KOSTOVINA

KARIJESI SUPSTANCE

KIČMENA MOŽDINA MAST

FOSFOR Ž IVA KALCIJUM

GLUKOZA JOD ORGANI

MOZAK SRCE JETRA UTROBA

VULVA GLJIVICE VRENJA

DLAKAVOST TRULEŽ NOKTI

ZUBI DLAKE KOSA KOŽA PORE

OKCA OPNE LIŠAJI FLEKE

Temperatura ostrva opada. Zahvata nas jak vetar, pale smo na zemlju. Vidim kako te snažna struja odvlači na plažu punu oblutaka, hvatam se za tebe, borim se protiv nečega nekog ogromnog krila koje neprestano udara sa nevidljivim kandžama nečeg sa neizmernom snagom što te vuče, udaram u prazno, hvatam te obema rukama oko pojasa, ti se okrećeš, polećeš odignuta od zemlje, nosiš m/e sa sobom, tvoje ruke čvrsto se drže za m/oje vučeš me, podižeš se iznad mene, zubi su ti stisnuti, kosa razbarušena oko glave, ta stvar pokušava da ti dodirne obraze, borim se protiv nje a ne vidim je, ona te bičuje po ramenima, po koži na leđima pojavljuju ti se pruge plavkastoljubičaste boje, obuzima m/e mržnja, stežem te iz sve snage, ne puštaš me, držiš m/e uzdignutu ispred sebe, na leđima si ležiš na toj odvratnoj stvari koju je nemoguće videti, izobličuješ se, kosti ti se sudaraju tvoji mišići hrleći jedan drugom u susret razglavljuju se, jedna noga ti otpada iščupana iz karlice, gubiš snagu, popuštaš, samo tvoje snažne i moćne šake ruke sviknute na vežbu uspevaju da m/e nose, pokušavam da se prilepim uz tebe, pokušavam da se uvijem oko tebe, veoma snažan otpor m/e drži daleko od tebe, dozivam ti ime, čim zaurlam usne m/i se slepe za zube i desni, glas m/i je drhtav jedva čujan, upinjem se da rukama dodirnem tvoje grudi i struk, pada i druga noga butina iščupana i u kolenu odvojena od cevanice i lista, glava ti se jedva drži, boriš se protiv te stvari, sada je to džinovski kovitlac, posustaješ sve teže držiš ruke ispružene ne možeš više da m/e držiš, snažna struja ustremljuje se na tvoje bedrene kosti.

Gledam te jedina m/oja. Trepćeš istovremeno trepavicama svuda oko sebe. Prilazim tvojim bičevima, m/oji dlanovi ih jedva dodiruju i povlače se. Snažni nalet te sustiže. Svi tvoji bičevi se grče i počinju da se kovitlaju, nisam uzmakla kada su se trenutak kasnije neočekivano obrušili na m/oja ramena. Naleti idu u kovitlacu, dodiruju m/e samo ciklično. Uprkos tvom džinovskom stasu dužini tvojih bičeva i brzini njihovog kretanja, dodiruješ m/e veoma nežno, od dodira tvojih svilenih trepavica zadrhtim od glave do pete. Između laganih pokreta tvojih trepavica nazirem tvoja širom otvorena usta. I najmanji znak borbe obuzima te celu. Ne postoji mesto u tebi gde teče mirna krv. Spajam se sa tobom, u tom trenutku tvoj sklop se menja, dobijaš novi oblik novo lice nove boje, prolaznica koja bi se vratila iz šetnje ne bi te prepoznala. Guraš svom težinom nasuprot mestu do kog dopirem kada te m/oji prsti pomiluju. Što više ti žuriš ka m/eni sve brže uzmičeš udaljavaš se. Ili zapravo počinješ da se okrećeš ka sebi u svim pravcima. Treseš se od udara koji te potpuno zahvata, uskačeš u membranu koja ti služi kao omotač svuda oko tebe. Sledećeg trenutka menjaš pravac, krećeš naglo prema meni, tvoja masa m/e obavija u jednom mahu pritiska m/oje udove tvoji bičevi padaju niz m/oja leđa tvoje usne priljubljuju se uz m/oje grlo, i tada m/oja lepa praživotinjo m/oja zelena infuzorijo m/oje divlje malousto zvonce j/a lagano usisana u tvojim ustima nestajem.

Neizrecivo odvratna brujiš m/i u ušima, zvuk se brzo širi s druge strane unutrašnjeg uha, dotiče mali mozak, dolazi do moždane hemisfere, prodire vešto kroz čitavu kožu lobanje ježim se od užasa, spušta se u kičmenu moždinu, udara m/i o rebra, prolazi kroz m/oja pluća, dahćem, tresem se, podrhtavam, ne mogu da držim usta zatvorena, dovikujem ti, zovem te, ti neizrecivo odvratna i bezimena, ti čije ime ne smem da izgovorim ti čije ime ako izgovorim ose će izaći iz svojih košnica, one su tu na m/eni u roju, one m/e oslepljuju, udaraju m/e svojim telima ustremivši se na mene, na hiljade njih bode m/e svojim žaokama, zaglušuje m/e njihovo pakleno zujanje, uvlače m/i se kroz ušni kanal, povređuju me, cepaju m/i bubne opne, zatvaraju m/i sinuse, ubrizgavaju otrov iz žaoka u m/oje tkivo, inficiraju m/e tvojim besom, okrutna odvratna pozovi svoje ose da se vrate, molim za milost, sva sam izujedana, dugo dugo traje vatra, vlasnice otrova bele demonke one su m/e u tvoje ime zatrovale, sada te mrzim m/oja najodvratnija, nijednom kunem ti se neću izgovoriti tvoje ime.

Stojimo licem u lice m/oja glinena sfingo, kao da te slušam slepa opijena zgrčena. Pomeranja su se vršila nečujno, u nekom mračnom olovno sivom širokom nebeskom prostoru kao da dodirujem tlo na jednom proplanku koji podseća na kredu na kome su se dve šćućurene siluete gledale ne videvši da su jedva postojane fantomke, ili kao da hodam između oblaka na nebu u materijalnoj atmosferi bele boje. Odnekud dopire dugačak uzdah jecanje plakanje jaukanje jadikovanje. Dve siluete koje su stajale daleko jedna od druge počinju da se kreću. Znam napamet gde se ti nalaziš, tako polazim prema tebi ne zastajkujući ni trena a ipak ne mogu ni da te vidim ni da te čujem. Obuzima m/e strah od kog se kočim. I ti se zaustavljaš u isto vreme. Vetar prohuji snažno njišući drveće na ivici i slabo šiblje oko njega. Počinje hukanje. Dve jedva vidljive siluete legle su iza jednog reda šiblja. Deli ih čitav jedan prostor koliko da pljuneš nekoliko puta. Njihova lica se ne vide na trenutke se mešaju sa sivkastom svetlošću celog tog mesta. Ali kada se izdvoje one su pokrivene vrstom kapuljače kakvu nosi soko na pesnici. Zatim se između njihovih masa vrši prenošenje komešanje gmizanje njihanje klizanje čak. Počinjem da se ljuljam pred tobom a ti si neodlučna. Obuzima m/e želja da uđem u crnilo tvog tela lica udova. Č uje se zviždanje. Kontinuirano vibriranje prolazi m/i kroz telo. Prilazim ti tresući se u trzajima, kada sam te najzad dodirnula odnosno kada si ti to učinila prodrmao m/e je udar, tebi je u istom trenutku prenet šok, cela se rušim. Dve sfinge kada dođu jedna do druge potpuno se raspadaju, njihova masa se raspada na deliće survava se sručuje uništava zrnad peska preko zrnadi peska veoma brzo se napravi gomila najpre nestaju glave odmah zatim u istom pokretu obrušavaju se i ramena, prestaješ da postojiš m/oja najmračnija m/oja najtiša tako j/a to radim.

BRADAVICE PODLIVI RANE

NABORI OGREBOTINE BORE

PLIKOVI ISPUCALA KOŽA

MEHURI OPEKOTINE PEGE

CRNE TAČKICE FOLIKULI

DLAKA BRADAVICE

IZRASLINE BUBULJICE LOJ

PIGMENTACIJA EPIDERM

KOŽA KOŽNI NERVI

INERVACIJE BRADAVIČICE

SPLET NERAVA Ž ILE SNOPOVI

GRANE PLEKSUSI NERVI

POKRETAČI OSETNI SENZORI

VRATNI PNEUMO-GASTRALNI

Silazimo pravo sastavljenih nogu i bokova ruku izukrštanih j/a dodirujem tvoja ramena ti držiš m/oje grudi uz grudi otvorena usta na otvorena usta, silazimo lagano. Pesak se kovitla oko člankova, u jednom mahu obavija listove. Odatle je silazak usporen. U trenutku kada smo sišle do kolena, zabacuješ glavu, vidim ti zube, osmehuješ se, zatim m/e posmatraš, pričaš m/i ne zastajkujući. Pesak je sada do butina. Ježim se od šuštanja, osećam da se i tvoja koža pomera, nokte si m/i zabola u ramena, gledaš me, netremice m/e gledaš, najveća nelagodnost izobličuje ti obraze. Propadanje nije nasilno, dodir peska po nogama je prijatan. Počinješ da uzdišeš. Kada sam utonula do butina počela sam da vičem, za koji trenutak neću moći da te dodirnem, m/oje ruke na tvojim ramenima oko tvog vrata neće moći da dotaknu tvoju vulvu, obuzima m/e nemir, najsitnije zrno peska između tvog i mog stomaka može da nas razdvoji zauvek. Ali ti divlja puna radosti sjajnih očiju držiš m/e uz sebe, pritiskaš m/i leđa velikim šakama, ulivaš m/i sigurnost, pritiskaš svoju vulvu uz m/oju, počinjem da udaram u kapke, udaram u mozak, u grudni koš, stomak, udaram u svoj klitoris dok ti pričaš sve brže i grleći m/e dok j/a grlim tebe grlimo se čudesno snažno, pesak nam je oko struka, u jednom trenutku koža ti se odvaja od grla do venerinog brega, m/oja puca odozdo nagore, razlivam se u tebi, ti se mešaš sa m/nom m/oje usne sa tvojima spojene m/oje ruke pritiskaju tvoj vrat, osećam da nam se creva umotavaju jedna u druga i klize, nebo se odjednom smračilo, narandžasta svetlost ga preseca, kuljanje pomešane krvi se ne vidi, hvataju te najstrašniji grčevi i m/ene sa tobom, vrištiš sva povijena, volim te umiruća m/oja, tvoja glava koja se izdiže iznad peska za m/ene je naljubljenija i najsmrtonosnija, pesak ti dodiruje obraze, usta m/i se pune.

Vraćam se noću u grad. Topao miris cveća širi se u obojenoj magli neposredno iznad bašta. Hodam lagano. Delići pesama dopiru sa terasa. Na ivici drvoreda iznenada primećujem potočiće tvoje krvi. Teče šumeći tiho, prepoznajem je, njena boja m/i upada u oči, nijedna nije kao ona. Istovremeno iz tvojih očiju lagano teče mleko. Ne mogu više da stojim. Neprozirna crna magla promiče m/i ispred očiju. U ušima m/i bruji. Nešto kao turpija zalepilo m/i se za pluća. Na kraju počinjem da trčim. Od bola m/i očne jabučice iskaču iz očnih duplji. U nekoliko navrata se saginjem da ih pokupim pipkajući po pesku glavne aleje. Vrištim od nestrpljenja, tražim ih klečeći, moram da ih obrišem pre nego što ih vratim na mesto. Koja se usudila da stavi svoje ruke na tebe, ta neka se imenuje, neka prokune dan kada se rodila. Trčim trčim moleći te da ne umreš, noge m/i upadaju u zemlju, jedva se izvlače da m/e nose, idem prema žrtvenom kamenu, mesec još nije izašao, nije moguće da si već mrtva. Dođe m/i da se bacim u sam pesak u aleji zbog bola u stomaku. Vrištim od besa dozivajući žirafe. One sve spavaju. Nijedna m/i ne prilazi radosno skakućući da bi joj se okačila o vrat. Na dan besa bilo bi bolje da ste sve vi mrtve.