SEMINARSKI RAD IZ ONTOLOGIJE

TEMA: "SOFIST"

U dijalogu Sofist razmatra se tema o sofistima i njihovom učenju da bi iz razlike prema tome

Platon izložio svoje mišljenje.

Sofist pripada spisu kasnog Platonovog doba,Sofist je nastavak Teteta. U kasnoj Antici dijalog

Sofist je imao podnaslov ili o nebiću.Aristotel u Metafizici pisao da Platon ima pravo kad kaže da

se sofisti bave nebićem.Značajno mesto ima "Stranac". iz Eleje.

Početak dijaloga počinje Sokratovim ironičnim pitanjem:" Da li je Stranac samo običan

gost ili možda bog?

U razgovoru se već na početku dela traži razlikovanje prvih i ne pravih filozofa. Šta znači sofist?

Šta je filozof? Šta je političar? Dijalog o filizofu Platon noije dovršio. Sofisti su prisutni kao

duhovni pokretači u celoj Heladi, bili su na lošem glasu jer su svoje znanje iz retorike

primenjivali tako da se ne upućeni lako gube i ne znaju šta da čine.Stoga filozof mora biti oprezan

prema onima koji žele da uklone znanje episteme,razboritost fronezis, i um nous, u tom odnosu se

nalaze i kriterijumi mišljnja. Tu se radi o znnju slobodnih ljudi onih koji filozofiraju zbog same

filozofije. Bit filozofije se ne može lako spoznati iako se kreće prema svetlu za razliku od sofista

koji je u tami nebića.Sva ljudska umeća mere se na pravednosti i dobroti.U životu se mnogi bave

oponašanjem mimesis, da bi izledali kao da imaju ono što nemaju.Zbog toga prava filozofija ne

sme zanemariti problem odgoja paideia, za prevladavanje ne znanja treba primeniti veštinu

proučavanja.

Duša-njoj ne može koristiti znanje koje joj se pruža, dok učitelj učenika ne postidi.Ako bih smo

nebiće smatrali istinskim ili to izrekli to bi bila zabluda ne samo u mišljenju, nego i u govoru, a

gde ima zabluda tu je nužno sve puno krivih slika i raznih varki.To se najbrže otkriva u dijalogu.

Mišljenje, određeni sud, i shvaćanje mogu u duši biti istiniti i lažni.

Mišljenje i govor su isti razgovor koja samo duša sa sobom vodi bez glasa. U delu Platon sa

ribolovom želi da prikaže prividnost sofista..Sofisti love omladinu i prodaju prividno

znanje.Sofist kao trgovac tu se govori o umeću razmene trgovine. Sofistika se bavi trgovinom

prividnog znanja.Sofist kao polemičar borba za javni i privatni život. Bitak i biće- ovde je

govoreno o dva područja postojanje i bitak nešto se može pojavljivati a da nije bitak npr. Reći

nešto a da to nije istina, to bi značilo da nebiće jeste, jer drugačije ne bi ne istina bila

postojeća,Parmenid nebića nema ne bitak se ne sme dovesti u vezu sa bitkom.

Spojiti biče sa ne bićem ne bi bilo pravilno. O nebiću samom za sebe ne može ništa ni govoriti ni

misliti ono je ne izrecivo,nemišljeno,neshvatljivo.

Dalje u delu postavlja se pitanje keko je uopšte mofguć razgovor sa sofistima? Sofisti uvek

počinju sa time da pitaju,počinju od same reči, šta je slika?To je nešto što je slično onom pravom.

Delimični pregled teksta

Preuzmite Sofist-Seminarski rad-Filozofija i više Maturalni radovi u PDF od Filozofija samo na Docsity!

SEMINARSKI RAD IZ ONTOLOGIJE

TEMA: "SOFIST"

U dijalogu Sofist razmatra se tema o sofistima i njihovom učenju da bi iz razlike prema tome Platon izložio svoje mišljenje. Sofist pripada spisu kasnog Platonovog doba,Sofist je nastavak Teteta. U kasnoj Antici dijalog Sofist je imao podnaslov ili o nebiću.Aristotel u Metafizici pisao da Platon ima pravo kad kaže da se sofisti bave nebićem.Značajno mesto ima "Stranac". iz Eleje. Početak dijaloga počinje Sokratovim ironičnim pitanjem:" Da li je Stranac samo običan gost ili možda bog? U razgovoru se već na početku dela traži razlikovanje prvih i ne pravih filozofa. Šta znači sofist? Šta je filozof? Šta je političar? Dijalog o filizofu Platon noije dovršio. Sofisti su prisutni kao duhovni pokretači u celoj Heladi, bili su na lošem glasu jer su svoje znanje iz retorike primenjivali tako da se ne upućeni lako gube i ne znaju šta da čine.Stoga filozof mora biti oprezan prema onima koji žele da uklone znanje episteme,razboritost fronezis, i um nous, u tom odnosu se nalaze i kriterijumi mišljnja. Tu se radi o znnju slobodnih ljudi onih koji filozofiraju zbog same filozofije. Bit filozofije se ne može lako spoznati iako se kreće prema svetlu za razliku od sofista koji je u tami nebića.Sva ljudska umeća mere se na pravednosti i dobroti.U životu se mnogi bave oponašanjem mimesis, da bi izledali kao da imaju ono što nemaju.Zbog toga prava filozofija ne sme zanemariti problem odgoja paideia, za prevladavanje ne znanja treba primeniti veštinu proučavanja. Duša- njoj ne može koristiti znanje koje joj se pruža, dok učitelj učenika ne postidi.Ako bih smo nebiće smatrali istinskim ili to izrekli to bi bila zabluda ne samo u mišljenju, nego i u govoru, a gde ima zabluda tu je nužno sve puno krivih slika i raznih varki.To se najbrže otkriva u dijalogu. Mišljenje, određeni sud, i shvaćanje mogu u duši biti istiniti i lažni. Mišljenje i govor su isti razgovor koja samo duša sa sobom vodi bez glasa. U delu Platon sa ribolovom želi da prikaže prividnost sofista..Sofisti love omladinu i prodaju prividno znanje.Sofist kao trgovac tu se govori o umeću razmene trgovine. Sofistika se bavi trgovinom prividnog znanja.Sofist kao polemičar borba za javni i privatni život. Bitak i biće- ovde je govoreno o dva područja postojanje i bitak nešto se može pojavljivati a da nije bitak npr. Reći nešto a da to nije istina, to bi značilo da nebiće jeste, jer drugačije ne bi ne istina bila postojeća,Parmenid nebića nema ne bitak se ne sme dovesti u vezu sa bitkom. Spojiti biče sa ne bićem ne bi bilo pravilno. O nebiću samom za sebe ne može ništa ni govoriti ni misliti ono je ne izrecivo,nemišljeno,neshvatljivo. Dalje u delu postavlja se pitanje keko je uopšte mofguć razgovor sa sofistima? Sofisti uvek počinju sa time da pitaju,počinju od same reči, šta je slika?To je nešto što je slično onom pravom.

Određenje bitka bića- Stranac primećuje da se vodi borba o bitku među filozofima. Tu Plation tumači filozofski materijaliuzam. Bitak je samo ono što ima telo, to Platon govori sa namerom da pokaže kako filozofski materijalisti nemaju smisla za bitak. Platon kaže da da je lakše govoriti o onima koji stavljaju bitak u ideje, jer su oni razboritiji.Ostale filozofe treba popraviti da bi shvatili istinu.To popravljanje protivnika može se učiniti proširenjem pojma bitka. Treba ih najpre podučiti o tome šta je duša, i da telo bez duše ne egzistira. Tada će doći do pojma ne vidljivog pa će moći shvatiti i Platonovo učenje o idejama. U tom delu teksta Stranac i Teetet iznose učenje o biću.Sve što ima bilo koju mogićnost tj. Iz čega se može nešto drugo učiniti,sve to jeste zbiljski, pa bi se biće moglo odrediti kao neka mogućnost. Bitak je red i smisao.Tri pojma u kojima se red ispoljava biće to on, mirovanje stasis, kretanje kinesis. Mirovanje i kretanje su međusobno nespojivi, a biće se može spojiti sa oba. Problem odnosa jedni prema drugom- to što je različito to što ono jeste, nužno je u odnosu na drugo, time se dolazi do ideje različitog.Za nebiće se može reći da postoji kao drugost, u odnosu na svoje prethodno stanje. Čime je prevladana Parmenidova teorija da nebiće jest ima bitak. Za sve vredi da priroda različitog čini svako nebiće i ta priroda različitog, čini ga različitim od bića. I tad sa pravom možemo sve označiti kao ne postojeće no i kao bitak i biće, jer ima udela na biću i o biću možemo reći daxje različito od drugog,pa je nebiće biće ukoliko je drugo. Kada se govori o nebiću tada se ne misli suprotnost biću, nego samo nešto različito, ne lepo je suprotnost lepom. Suprotnost bića prema biću- Platon je područje nebića oduzeo sofistima i uključio ga u svoje razmatranje iz kog se vidi da nebiće ima svoju vlastitu prirodu.Nebiće bilo i jest nebiće i treba ga ubrojiti među mnoga bića. Moguće je govoriti o bitku nebića kao o nebiću,postoji pravo nebiće.Biće i različito spajaju svagde i međusobno se spajaju i da različito time što ima ideale ne biću zbog toga ideala jest i kao različito od bića jest pa je ono nužno ne biće. Platonova kritika sofistima prisutna je sve do danas.Sofisti su ostali kao pojam negativnog i destruktivnog mišljenja i delovanja.To je istorijska ne pravda jer su bili zaslužni za duhovni preobražaj Helade i razvoj kritičkog duha.Sofisti obrazuju smisao i vrednost praktičkog života.

RAZLIČITA UMEĆA

Stranac sva umeća imaju dva oblika ratarstvo koje je povezano sa veštinom i izradom i umećem oponašanja. Sve to spada pod umeće stvaranja. Teetet Neka bude Stranac Posle toga dolazi vrsta koja ima elemente nauke, i znanja novčane zarade i borbe i lova. UMEĆE STICANJA PRIMER LOVA I RIBOLOVA STRANAC Lovačko umeće delimo na dva TEETET Kako? Stranac Delimo deo koji se tiče lova na ne žive stvari, a posebno onaj na ne živa bića.Lov na ne žive stvari ostavljamo po strani koji ni nema imena osim grana,ronilačke veštine, a lov na živa bića nazivam ga lovom na životinje. Dalje u dijalogu se spominje ribolov.Zamke koje nisu vezane za prirodu, već za čoveka koji postavlja zamke.Lov pod svećom, lov na udicu. Dalji načini pripreme umeća Stranac kako se ranjava i izvlači riba? POJMOVNO TUMAČENJE NAVEDENIH PRIMERA Stranac O ribolovu se slazem sa Teetetom i o pojmu samog delovanja ANALOGNO RAZLAGANJE ŠTA JE SOFIST STRANAC: Da li treba ribara smatrati ne stručnim ili kao čoveka koji ima umeće Ima umeće i da li se može nazvati sofist? LOV KAO ODNOS PREMA LJUDIMA Teetet Postoji li lov na pitome životinje? Stranac Ako je čovek pitoma životinja Teerer Jeste Stranac A umeće govorenja na sudu pred narodom sačinjava jednu celinu i nazivamo umećem uveravanja. Teetet Tačno Stranac Dve vrste umeća uveravanja Stranac Jedna nastaje u privatnom a druga u javnom životu Stranac Onaj koji saobraća sa ljudima zbog vrline, a ubire platu kovani novac SOFIST. TRGOVINA ZNANJEM Stranac Oni kiji ubiru kao plaću kovani novac, lova koji ima kritiku proučavanja,lov na bogate mladiće treba nazvati sofistima.

SOFISTI PRODAJU RAZLIČITA UMEĆA

Stranac Od trgovine znanjem onaj deo koji se tiče proučavanja ostalih umeća trba nazvati jednim, a onog koji proučava vrline drugim imenom. Stranac Razmenu i trgovinu kao deo sticanja sitnih prema tuđih i vlastitih proizvoda sofistička. Sofisti sposobni za različite vrste govora Stranac Raspravlja se o pravdi i nepravdi toje sudska prepirka. RAZLIČITA STANJA DUŠE Stranac Treba reći da i kod duše postoje dva oblika zloće jedan kao bolest u telu, a drugi kao rižnoća. Platon u Državi razlikuje znanje duše nemoć, bolest, rugoba. Znamo da je kod duše svako neznanje haotično. Neznanje bezumlje duše koja teži za istinom, dok joj shvatanje beži sa glavnog puta. ZNANJE I NEZNANJE Stranac Da bisu na te dve bolesti nastala dva umeća? Teetet Kakva umeća? Prtiv ružnoće gimnastika, a protiv bolesti medicina. ČIŠĆENJE DUŠE Pobijanje najvažnije od svih čišćenja. MIŠLJENJE O PARMENIDU Stranac Govoriti naime i držati da lažno uistinu postoji, a da onaj ko kaže nije u protivrečan, svakako je teško. Stranac Ne biće postoji jer lažno ne bi moglo inače postojati. Parmenid je govorio ovako nikada silom ne možeš naterati ono što nije već ti odvraća misao od takvog istraživanja.Tu počinje istraživanje Stranac Ime nebiće ne može se odnositi na neko od bića. RAZLIKA IZMEĐU BIĆA I NEBIĆA STRANAC Biće bi moglo pristupiti neko drugo od bića Teetet Zašto da ne Stranac No da li ćemo reći da je moguće da ikada nebiću pristupi neko nebiće Teetet Na koji način? Stranac Broj svakako u celokupnosti stavljamo međ bića Teetet Broj treba uzimati kao biće Stranac Nemojmo pokušavati povezivati s ne bićem ono što se sastoji u broju i to niti kao mnoštvo niti kao jedno Nije pravedno niti ispravno pokušavati biće pripajati nebiću Stranac Nebiće samo po sebi nije moguće pravo niti izraziti, niti izreći, niti zamisliti,nego naprotiv ono što je nezamislivo,neizrecivo, neizražljivo,bsmisleno tvrdimo dakle da ako neko

Stranac Govor jedna vrsta bića ako bismo toga bili lišeni bili bi lišeni najvažnijeg a to je filozofija. Stranac Nebiće jedna određena vrsta ostalih rasuta na sva bića. ŠTA JE REČENO O SOFISTU Pošto postoji lažan govor i lažno mišljenje, moguće i da postoji i imitacija bića i da iz takvog stanja stvari nstaje umeće varanja. Stranac Sofist nam se pojavljuje u umeću lova i u borbi u trgovini na veliko i nekim takvim oblicima umeća sticanja. Oponašanje neko stvaranje dva umeća oponašanja, jedan božanski jedan ljudski. PREDMET SVAKOG OPAŽANJA Mi i ostale životinje i poćela iz kojih se sastoji ono što je postalo tj. Vatra i voda sve tvorevine boga izgrađene kao same pojedine stvari. Tim pojedinim tvorevinama odgovaraju slike a ne same stvari i one nastale božanskim delovanjem. One slike u snu i pojave koje se same od sebe prikazuju po danu sena, kada pada mrak na vatru prividnost. Dve tvrdnje božanskog stvaranja: sama tvorevina i slika koja svaku pojedinu tvorevinu prati. A šta je sa ljudskim umećem, postoje dvojake tvorevine našeg stvaralačkog delovanja, na jednoj strani sama stvar, a na drugoj delovanje. ODREĐENA IMENA ZA VRSTE PONAŠANJA Razabirem onoga koji je sposoban da se javno i dugim govorima pred mnoštvom pretvara,i drugoga koji u privatnom životui kratkim govorima prisiljava sugovornika da protivreči sam sebi. Mimetika se preko vrste koja stvara prividnost povezuje sa umećem koje stvara slike. Razlikovali smo umeće stvaranja ne božanski nego ljudski koji u govorima proizvodi obmane. Literatura : Platon "Sofist" , Beograd 2000.

Sofist-Seminarski rad-Filozofija, Maturalni radovi od Filozofija

Srodni dokumenti

Delimični pregled teksta

Preuzmite Sofist-Seminarski rad-Filozofija i više Maturalni radovi u PDF od Filozofija samo na Docsity!

SEMINARSKI RAD IZ ONTOLOGIJE

TEMA: "SOFIST"

RAZLIČITA UMEĆA

SOFISTI PRODAJU RAZLIČITA UMEĆA