skripta za Linux, Aros FON, Ispiti od Uvod u računarstvo

Preuzmite skripta za Linux, Aros FON i više Ispiti u PDF od Uvod u računarstvo samo na Docsity!

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

A r h i t e k t u r a r a č u n a r a i o p e r a t i v n i s i s t e m i

U v o d u L i n u x

~ s k r i p t a ~

Uvod

Veliki broj ljudi i dalje smatra da je učenje i savladavanje rada na Linux platformi težak i naporan posao, ili da samo eksperti mogu da savladaju njegovo korišćenje i razumeju način na koji ovaj operativni sistem radi. Iako postoji dosta obimna dokumentacija na Internetu koja je javno dostupna, slobodna i besplatna, u najčešćem broju slučajeva je ta dokumentacija okrenuta ka naprednijim i iskusnijim korisnicima, koja rešava neka pitanja sa kojima se početnik ne susreće isprva, pa se može ispostaviti da dokumentacija koja treba da korisniku posluži ne bi li on napravio svoje prve korake u novom okruženju i snašao se kako bi obavio zadatke koje ima, da ga ona samo još više zbunjuje i plaši, te Linux čini jako odbojnim. Međutim, danas je tehnologija do te mere uznapredovala, da se Linux susreće ne samo na računarima za čistu poslovnu primenu, već i na običnim kućnim računarima, koji služe za najjednostavnije zadatke, kao što su pisanje, kreiranje tabela, prezentacija, igranje igara, pretraživanje Interneta i komunikacija sa drugim osobama (razmena elektronske pošte, chat i sl.). Osnovna ideja ovih vežbi jeste da korisnike upozna sa novim okruženjem na jednostavan i razumljiv način. Ovim putem, biće prikazan osnovni rad pod Linux OSom, na takav način da bude razumljiv početnicima ali i da im omogući da odmah, kroz praktičan rad probaju sve što ih zanima o “osete” Linux.

Istorija UNIXa

Da bi se razumela popularnost i napredak Linuxa, neophodno je da se vratimo nekih 30 godina unazad. Tih godina, računari su predstavljali luksuz koji su sebi mogle da priušte samo naučnoistraživačke institucije, i to iz više razloga. Računari su tada bili gabaritni, veliki skoro kao automobil ili pak veći. S druge strane, još veći problem je bio taj što je svaki računar imao svoj OS, jer je u to vreme softver pravljen kako bi izvršio određene zadatke. Operativni sistem je bio usko specijalizovan, ali je ujedno bilo nemoguće softver koji je radio na jednom računaru, instalirati i pokrenuti na drugom, jer je isti zavisio od konfiguracije računara na kojem je pokretan, tj. za konfiguraciju za koju je pisan. To je predstavljalo problem kako za korisnike, tako i za sistem administratore. Treća bitna karakteristika ondašnjih računara jeste – cena. Bili su jako skupi i bila su neophodna dodatna novčana ulaganja ne bi li budući korisnici bili u stanju da ih razumeju i koriste. Međutim, 1969. godine razvojni tim Bell Labs laboratorija je sebi postavio zadatak rešavanja velikog broja aktuelnih softverskih problema, među kojima se isticao problem kompatibilnosti. Uspeli su da razviju novi sistem koji je bio jednostavan i elegantan, napisan u C programskom jeziku a ne u asembleru i bilo ga je moguće instalirati na bilo kom računaru, na bilo kojoj konfiguraciji. Tj. bilo je moguće “reciklirati” kod. Projekat je nazvan UNIX. Poslednja stavka vezana za recikliranje koda je bila i najvažnija u celoj priči, jer su svi do tada dostupni komercijalni računarski sistemi bili pisani kodom specijalno razvijanim za jedan sistem. UNIXu je bio potreban samo jedan deo tog specijalnog koda, koji je danas poznat pod nazivom kernel. To je jedini deo koda koji je neophodno adaptirati određenoj konfiguraciji i on predstavlja bazu UNIX sistema. Ceo OS i sve ostale fukcije su se potom izgrađuju na toj osnovi i pišu u višim programskim jezicima, C-u recimo, koji je posebno napisan za razvoj UNIXa. U početku, UNIX je razvijala kompanija AT&T na čelu sa Kenom Tompsonom i Denisom Ričijem. AT&T je licencirao izvorni kod, čime je mnogim kompanijama omogućio slobodno modifikovanje i dalju proizvodnju UNIX-olikih operativnih sistema. S obzirom da je AT&T držao vlasništvo nad imenom UNIX, ostali proivodjači su morali da kreiraju svoje brendove pod različitim nazivom. Tako su nastali AIX iz IBM-a, HP/UX iz Hewlett-Packard, SunOS (kasnije Solaris)

testiranje na Linuxu. Samo dve godine nakon početka rada na Linuxu, već je bilo 12000 korisnika. Polako su sve karakteristike UNIXa dodavane u Linux, ali i stvarane nove, karakteristične za novi OS. Linux je,iz tog razloga, potpuni klon UNIXa, pogodan za korišćenje kako na radnim stanicama, tako i serverima visoke klase.

Linux danas

Danas je Linux ozbiljan igrač na tržištu desktop računara. Razvojni timovi koji su radili na Linuxu se prvovremeno skoncentrisali na razvoj mreže i servisa, apaketi za svakodnevni radu su bile poslednja barijera koje je srušena. Međutim, poslednjih godina dosta je učinjeno na polju približavanja Linuxa platformi radnih stanica, kroz kreiranje korisničkoh interfejsa, lake navigacije i razvoja palikacija koje većina korisnika koristi u svakodnevnom radu za obavljanje najrazličitijih zadataka. Kada su u pitanju serveri, Linux je poznat kao stabilna i kompletna platforma, omogućujući velikim kompanijama, poput Amazona, osnovu za njihovu bazu podataka, ali i upravljanje svim neophodnim elementima online kupovine, recimo. Naročito su se Internet servis provajderi oslonili na Linux, kao platformu izbora i koriste ga u najšire moguće svrhe – kao firewall, proxy i web server. Klasteri Linux mašina korišćeni su, na primer, i u razvoju velikih filmskih hitova, poput Šreka i Titanika. S druge strane, oni predstavljaju osnovu rutiranja elektronske pošte ali i velikih mašina za pretraživanje, kao što je Google. I to su samo neki od hiljade najzahtevnijih poslova koje Linux mašine širom sveta obavljaju svakodnevno. Takođe, vredno je i pomena činjenica da se danas Linux nalazi na mnogim uređajima koji nemaju vezesa računarima, kao što su PDA uređaji, mobilni telefoni, igraške konzole poput PlayStation-a, mp player-a poput iPod-a itd.

Da li je Linux komplikovan?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga koga pitate. Iskusni Linux korisnici će reći da nije, jer on predstavlja idealno rešenje za naprednije korisnike, administratore i programere, iz razloga što je od samoga starta on i razvijan od strane profesionalaca iz te oblasti. Sve što jednom programeru treba ili može ikada zatrebati se nalazi tu: komapjleri, biblioteke, razvojna okruženja, alati za debugging, i ti alati dolaze sa svakom Linux distribucijom za koju se korisnik odluči. Ujedno, sva dokumentacija i priručnici su odmah dostupni po instalaciji, kao i veliki broj gotovih primera. Linux je poput UNIXa, što smo već i rekli, te je omogućen bezbolan prelazak sa jednog na drugi sistem. Distribucije poput Red hata, Fedore, SuSEa, Slackwarea, Mandrive, Debiana, Ubuntua kao i mnoštvo drugih, nude gotova rešenja za različite grupe korisnika, spremna za masovnu upotrebu. To su rešenja koja poseduju integrisano grafičko okruženje, razvijeno od strane zajednice, kako bi se olakšalo upravljanje servisima i programima. Drugim rečima, kao Linux korisnik, imate mogućnost da sistem upoznate do najsitnijih detalja, ali opet, s druge strane, danas ne morate posedovati naprednije znanje kao nekada, kako biste konfigurisali Linux po vašem ukusu i učinili da on radi ono što mu kažete. Veliki napori i rezultati su učinjeni na polju razvoja desktopa, pa i 3D grafičkih rešenja, kako bi se učinilo da Linux OS izgleda nalik platformama na kojima su do sada radili korisnici i time im omogućio bezbolan prelazak i snalaženje na sistemu. Dosta je urađeno i po pitanju podrške za različite USB uređaje, jednostavnog ažuriranja sistema i instaliranih aplikacija, itd.

Karakteristike Linux operativnog sistema

Brojne su karakteristike Linux operativnog sistema. Nabrojaćemo samo neke od njih:

• Linux je portabilni , višeplatformski operativni sistem koji se može pokretati na mnogim kompjuterskim modelima i arhitekturama, za razliku od Windows OS koji ima podršku samo za Intel ili DEC Alpha arhitekture
• Linux je besplatan , na dva načina. Prvo, ne plaćate ništa da biste dobili i koristili Linux OS. Naravno, postoje i komercijalne verzije (RHEL, SLES) koje dolaze sa posebnom dokumentacijom ili aplikacijama, i koje podrazumevaju 24/7 tehničku podršku. Medjutim, i u ovom slučaju, cena Linuxa je manja od cene danasnjih dobro poznatih komercijalnih operativnih sistema. Drugi, daleko važniji smisao jeste da se Linux kernel i većina aplikacija distribuiraju u izvornom kodu. Ovim se omogućava da vi i bilo ko drugi pogleda izvorni kod, izmeni ga ili unapredi. Ovo nije slučaj sa komercijalnim sistemima s obzirom da se isti distribuiraju u binarnoj formi. Zbog pomenutih sloboda, Linux se konstantno unapredjuje i ozvežava, ispravljaju se greške u kodu i unapredjuje sigurnost.
• Linux OS je skalabilan , moguće ga je instalirati na gotovo svakoj vrsti hardvera i opreme, ne samo na PC-u.
• Postojanje velikog broja različitih distribucija , čime se obezbedjuje dugo željena sloboda izbora. Korisnik je u mogućnosti da isproba veliki broj distribucija (preko 800, od kojih se 400- 500 i danas aktivno razvijaju) i pronadje onu koja zadovoljava njegove potrebe.
• Ogromna podrška zajednice. Kako u pomenutom brzom uočavanju i ispravljanju problema u kodu, tako i u podršci korisnicima u radu. Brojni su sajtovi, forumi, IRC kanali na kojima možete dobiti pomoć za bilo koji problem

Linux i GNU

Iako postoji veliki broj različitih distribucija, u osnovi su one slične, iz razloga što im je osnova ista (kernel), aiznad su različiti blokovi (softver) koji su prilagođeni različitim namenama i potrebama korisnika. Svaki Linux sistem sazdan je na GNU alatima, koji predstavljaju skup različitih načina za upravljanje i korišćenje sistema. Svi GNU alati su otvorenog koda, te se mogu instalirati na bilo kom sistemu. Lista nekih GNU alata sadrži:

• Bash, GNU shell
• GCC, GNU C kompajler
• GDB, GNU debugger
• Coreutils, osnovni UNIX alati: ls, cat, lsmod, itd.
• Findutils, za pretraživanje FS-a
• Fontutils, za upravljanje fontovima na sistemu
• GIMP, manipulacija grafičkim sadržajem
• Gnome i KDE, grafički korisnički interfejs
• GNU SQL, sistem relacionih baza podataka
• Radius, servis za udaljenu autentifikaciju itd...

Tekstualni mod, tj. rad iz terminala je namenjen iskusnijim korisnicima i uglavnom se koristi na serverima. Na Fedora Linux podrazumevano grafičko korisničko okruženje je Gnome. Nakon prijavljivanja na sistem i pokretanja Gnome okruženja, uočava se bitna razlika u odnosu na KDE i Windows OS u smislu postojanja dva panela – gornjeg i donjeg. Gornji panel drži korisničke menije i prečice ka aplikacijama, dok je donji zadužen za smeštanje aktivnih prozora. Što se tiče menija, u “ Applications ” se nalaze sve aplikacije koje su instalirane na sistemu. U meniju “ Places ” nalaze se prečice ka najčešće korišćenim direktorijumima, periferalima i mreži. Na kraju, meni “ System ” je ujedno najvažniji meni u okruženju. Glavne komponente su mu podmeniji “ Preferences ” i “ Administration ”. Glavna razlika izmedju ova dva podmenija je u tome sto se u okviru “ Preferences ” sva podešavanja vrše na nivou pojedinačnog korisnika na sistemu, dok se kroz “ Administration ” menjaju opcije sistema u celini i za pristup istima potrebna je administratorska lozinka.

Linux fajlsistem

Na Linux fajlsistemu, sve je fajl, ako nije fajl, onda je u pitanju proces. Da ceo OS posmatra sve kao fajl, govore i dve činjenice: direktorijum je samo fajl koji sadrži spisak fajlova koji se u njemu nalaze; svaka komponenta računara se takođe posmatra kao fajl, a ne fizički uređaj, putem koga je moguće konfigurisati svaki od njih. Prednost ovakvog načina gledanja i tretiranja sistema i komponenti računara jeste upravo mogućnost lakog prenošenja konfiguracija sa sistema na sistem. Osnovu fajlsistema čini razgranato drvo direktorijuma i fajlova. Na vrhu se nalazi koreni direktorijum, iz koga kreću svi ostali. Najvažniji direktorijumi su:

• /, koreni tj. root direktorijum, osnovni direktorijum iz kojeg kreću svi ostali
• /boot, sadrži fajlove potrebne za pokretanje, tj. podizanje sistema kao i kernel
• /etc, za smeštanje najvažnijih sistemskih konfiguracionih fajlova
• /home, lični direktorijumi lokalnih korisnika
• /root, lični direktorijum root korisnika na lokalnom sistemu
• /usr, programi, biblioteke, dokumentacija, itd. za sve programe korisnika
• /var, smeštanje svih promenljivih i privremenih fajlova kreiranih od strane korisnika
• /opt, sadrži dodatni softver koji ne dolazi uz distribuciju, već koje korisnik naknadno instalira.

Grafički prikaz Linux fajlsistema

Rad sa Linux terminalom

Postoji više načina za pokretanje Linux Terminal-a za unos komandi. Ukoliko ste se na sistem prijavili iz tekstualnog okruženja, već se nalazi u terminalu i spremni ste za rad. Ukoliko ste prijavljeni u grafičko okruženje, program Terminal možete pronaći u meniju Applications -> Accessories -> Terminal (ukoliko se program ne nalazi u ovom meniju, pogledajte u Applications -> System Tools. Putanje mogu varirati zavisno od distribucije.). Takodje, možete pozvati terminal uz kombinaciju taster ALT+F2 i upisivanjem gnome-terminal.

Listanje sadržaja direktorijuma

Osnovna komanda za prikaz sadržaja direktorijuma jeste ls (list). Ovom komandom se može izlistati sadržaj direktorijuma u kojem se korisnik trenutno navodi ili pak direktorijuma koji se eksplicitno navede odmah nakon komande. Slika 1. Grafički prikaz Linux fajlsistema

Kreiranje praznih direktorijuma i fajlova

Osnovna komanda za kreiranje direktorijuma je mkdir (make directory). Komanda za kreiranje praznih fajlova je touch. Različiti načini upotrebe: Zapis: mkdir [opcije] naziv_direktorijuma touch [opcije] naziv_fajla Primeri rada sa navedenim komandama: [student@station106 ~]$ mkdir testdir [student@station106 ~]$ touch testfajl Da bismo proverili da su direktorijum i fajl zaista kreirani, možemo izvršiti: [student@station106 ~]$ ls testdir testfajl

Kretanje kroz fajlsistem

Osnovna komanda kojom se ostvaruje kretanje kroz Linux fajlsistem jeste cd (change directory), iza koje sledi navođenje naziva direktorijuma u koji korisnik želi da pređe. U svakom trenutku, korisnik može proveriti svoju trenutnu lokaciju komandom pwd (print working directory). Različiti načini upotrebe: Zapis: cd [opcije] naziv_direktorijuma cd => korisnika vraća u njegov lični tj. /home direktorijum cd. => korisnika postavlja u tekući direktorijum cd .. => korisnika prebacuje u nivo iznad cd - => korisnika prebacuje u prethodni direktorijum, u kojem se korisnik nalazio Primeri rada sa komandama cd i pwd: [student@station106 ~]$ cd testdir [student@station106 testdir]$ pwd /home/student/testdir [student@station106 testdir]$ [student@station106 testdir]$ cd .. [student@station106 ~]$ pwd /home/student [student@station106 ~]$ [student@station106 ~]$ cd - /home/student/testdir [student@station106 testdir]$

Kopiranje direktorijuma i fajlova

Osnovna komanda za kopiranje fajlova iz direktorijuma u direktorijum jeste cp (copy). Uvek mora imati dva argumenta koji slede odmah iza komande: prvi argument predstavlja izvorišni fajl, tj. fajl koji želimo da kopiramo, a drugi argument je odredište, gde želimo da kopiramo navedeni fajl. Ukoliko je navedeno više argumenata od dva, svi argumenti, osim poslednjeg se posmatraju kao izvoruišni fajlovi koje je potrebno kopirati. Različiti načini upotrebe: Zapis: cp [opcije] izvorišni_fajla odredište cp -i => interaktivno, korisniku se postavlja pitanje želi li da kopira tajitaj fajl na lokaciju cp -r => rekurzivno, kopira ne samo fajlove, već i sadržaj poddirektorijuma, ukoliko postoje cp -p => prilikom kopiranja zadržava informacije poput vlasnika fajla, prava pristupa, itd. cp -u => kopira ukoliko je odredišni fajl stariji od izvorišnog ili ukoliko odredišnog fajla nema Primeri rada sa komandom cp: [student@station106 ~]$ cp testfajl testdir/ [student@station106 ~]$ ls testdir testfajl [student@station106 ~]$ [student@station106 ~]$ cp -r testdir/ testdir2/ [student@station106 ~]$ ls testdir testdir [student@station106 ~]$ [student@station106 ~]$ ls -R testdir testdir2: testdir testdir2/testdir: testfajl [student@station106 ~]$

Premeštanje fajlova

Osnovna komanda za premeštanje i preimenovanje fajlova jeste mv (move). Pri korišćenju, navodi se izvorišni fajl, tj. fajl koji se premešta iza koga sledi odredište, bilo direktorijum u koji se fajl premešta, bilo novi naziv za taj fajl. Ujedno, ova se opcija može koristiti za preimenovanje fajlova i direktorijuma. Različiti načini upotrebe: Zapis: mv [opcije] izvorišni_fajla odredišni_fajl mv --backup => pravi kopiju odredišnog fajla mv -i => interaktivni mod, korisnika pita pre nego premesti ili preimenuje fajl mv -u => premešta/preimenuje ukoliko je odredišni fajl stariji od izvorišnog ili odredišnog fajla nema Primeri rada sa komandom mv: [student@station106 ~]$ mv testfajl testdir3/ [student@station106 ~]$

Primeri rada sa komandom tar: [student@station106 ~]$ cd testdir2/ [student@station106 testdir2]$ touch proba1 proba2 proba [student@station106 testdir2]$ ls proba1 proba2 proba [student@station106 testdir2]$ tar cvf probni.tar proba* proba proba proba [student@station106 testdir2]$ ls proba1 proba2 proba3 probni.tar [student@station106 testdir2]$ tar xvf probni.tar proba proba proba [student@station106 testdir2]$ ls proba1 proba2 proba3 probni.tar

Upomoć!

Osnovna ideja Linuxa je da stvara savesne, pametne i samouverene korisnike, iz razloga što je ceo koncipiran na način da od korisnika zahteva da se obučava i informiše. Ukoliko se i desi da korisnik ne zna šta dalje da radi, ako je zaboravio opcije koje mu za određenu komandu trebaju, uvek na raspolaganju ima ogromnu dokumentaciju koja dolazi uz svaku distribuciju. Svaka od komandi ima svoj priručnik u kome je tačno navedeno šta ona radi i čemu služi, potom je naveden način njenog korišćenja, odgovarajuće opcije koje se mogu pridodati kao i rezultati koji će se dobiti izvršavanjem te komande i opcija. Ujedno, većina komandi ima navedene i primere korišćenja. Osnovna komanda koja pruža pomoć korisnicima u radu sa terminalom je komanda man (manual). Da biste dobili informacije o, recimo, komandi ls potrebno je da izvršite: [student@station106 ~]$ man ls Pored priručnika, postoje i drugi načini informisanja o komandi. Tu je i komanda info , koja sadrži up-to-date informacije o komadi i uglavnom je preglednija i razumljivija. Pomoć i informacije o komandama je moguće dobiti kako u grafičkom, tako i u tekstualnom modu, tj.u konzoli. [student@station106 ~]$ info ls

Čitanje tekstualnih fajlova

Osnovne komande za prikaz sadržaja tekstualnih fajlova su cat , less i vi. Kako je već rečeno da je sve na Linux fajl sistemu tekstualni fajl, onda postaje jasno od kolikog su značaja navedene komande.Osnovne razlike među njima su sledeće: less => vrši pregled teksta stranu po stranu; cat => ispisuje ceo sadržaj tekstualnog fajla na terminalu, putem sekvencijalnog prikaza, bez prekida; vi => predstavlja ujedno i tekst editor, te je moguće menjati sadržaj fajlova iz konzole.

Različiti načini upotrebe: Zapis: cat naziv_fajla less naziv_fajla vi naziv_fajla Primeri rada sa komandama: [student@station106 testdir]$ cat testfajl [student@station106 testdir]$ less testfajl [student@station106 testdir]$ vi testfajl Komanda cat izlistava celokupan sadržaj datog fajla u terminalu i vraća vas na prompt. Za razliku od nje, komanda less prikazuje sadržaj fajla onoliko koliko može da stane u okvir terminala, a zatim čeka da korisnik unese komande kako bi nastavila sa prikazivanjem ostatka teksta. Te komande mogu biti enter , kada se prikazuje red po red, ili space , kada se ponovo prikazuje onoliko koliko staje u terminal (poput okretanja stranice knjige).

Tekstualni editor VI

Komanda vi (Visual Editor) predstavlja jedan od najpoznatijih tekstualnih editora na Linux sistemima. Vi je podrazumevani paket na RedHat sistemima, dok se na drugim distribucijama mogu sresti i nano , pico i emacs. Što se tiče VI editora, poziva se komandom vi naziv_fajla , nakon čega se ulazi u tzv. “ Command ” režim editora. Ukoliko fajl naziv_fajla ne postoji, VI automatski kreira novi čiji će sadržaj biti sačuvan kada zadate odgovarajuću komandu. S obzirom da je VI veoma moćan alat, objasnićemo osnove rada sa ovim paketom. Kao što je rečeno, nakon pokretanja editora ulazi se u “ Command ” mod, koji predstavlja podrazumevani način na koji VI prikazuje sadržaj. Takodje, komandni mod služi za zadavanje svih VI komandi, koje ćemo objasniti kasnije. Pored ovog režima, postoji još i “ Insert ”, za unos teksta. Da biste prešli u Insert mod, potrebno je da na tasturi pritisnete neki od sledećih tastera: “ a ”, “ i ”, “ insert ”. Ukoliko je sve u redu, na dnu ekrana primetićete oznaku “ - - INSERT - - ”. Sada možete unositi tekst koji želite. Da biste izašli iz ovog moda i vratili se u komandni (i time završili dalji unos), potrebno je da pritisnete taster Esc. Poslednji mod je “ Ex ”, u kom možete unositi dodatne komande, kao što su snimanje fajla, izlazak iz editora i pretraživanje sadržaja. Dok ste u komandnom režimu, možete se slobodno kretati kroz sadržaj. Za navigaciju VI koristi sledeće tastere: “ h ” - levo, “ j ” - dole, “ k ” - gore, “ l ” - desno (malo slovo L), takođe možete se kretati pomocu strelica. Pored ovih, postoje i sledeći korisni tasteri: “ u ” - undo, “ r ” - zameni jedan karakter, “ x ” - obriši jedan karakter, “ /text ” - pronadji “text” u tekstu. Da biste kopirali odredjeni red teksta, koristi se taster “ yy ”, za brisanje reda “ dd ”, dok ulogu paste opcije igra taster “ p ”. Ukoliko želite da sačuvate promene, koristi se kombinacija tastera: “ :w ”. Dvotacka ispred slova u ovom slučaju je obavezna! Da biste izašli iz editora, ukucajte: “ :q ”. Ukoliko vam VI prijavi neku grešku prilikom izlaska (recimo, menjate read-only fajl), samo dodajte znak uzvika na prethodnu komandu: “ :q! ”.

Na kraju, nekoliko korisnih trikova u radu sa VI editorom:

• dtc – briše od kursora do karaktera c
• 5dd – briše pet linija (broj se može dodati bilo kojoj komandi za izmenu/brisanje/kopiranje)
• x – briše karakter
• rc – menja odredjeni karakter sa karakterom c
• R – menja karakter za karakter sve dok se ne pritisne Esc

Pregled korišćenih komandi

Bash terminal ima mogućnost pamećenja odredjenog broja otkucanih komandi. Iako se za pristup istima mogu koristiti stelice gore-dole na tastaturi, osnovna komanda koja se koristi za pregled ranije korišćenih komandi jeste history. Da biste dobili spisak komandi, otkucajte u terminalu: [student@localhost ~]$ history 1 ls 2 ls -a 3 clear 4 ls -l ...... 223 ls -r testdir2/ 224 ls -R testdir2/ 225 mv testdir/testfajl testdir2/ 226 ls testdir2/ Broj zapamćenih komandi zavisi od podešavanja bash-a na sistemu, ali je 1000 standardna cifra na RH sistemima. Pored komande history, da biste pristupili spisku korišćenih naredbi možete koristiti i specijalne karaktere, koji se takodje kucaju u terminalu: !! => ponovi poslednju komandu !c => ponovi poslednju komandu koja počinje sa c !n => ponovi komandu na osnovu njenog rednog broja iz rezultata komande history !?abc => ponovi poslednju komandu koja u sebi sadrži abc !-n => ponovi poslednju unetu komandu n puta unazad ^staro^novo => u poslednjoj komandi zameni reč staro sa novo i takvu je izvrši

Proširenja komandne linije – tilda

Dodatak u bash terminalu u vidu karaktera ~ (tilda) preuzet je iz C terminala i predstavlja referencu ka korisničkom matičnom direktorijumu. Navodeći ovaj karakter u terminalu, na kraći način označavamo sve ono što se nalazi u home direktorijumu. Ukoliko dati karakter prati i korisničko ime, onda se referenca odnosi na fajlove i direktorijume tog korisnika. Na primer, string “~/.bash_profile” se odnosi na “fajl .bash_profile u mom home direktorijumu”, dok bi string “~sally/.bash_profile” značio “fajl .bash_profile u home direktorijumu korisnika sally”. Tilda je veoma korisna ukoliko trebate da, recimo, označite fajl u vlasništvu nekog korisnika, a ne znate apsolutnu putanju do njega (primera radi, home direktorijumi korisnika ne moraju uvek da budu pod direktorijumom /home).

Proširenja komandne linije – varijable i stringovi

Sve reči u komandnoj liniji ispred kojih stoji znak dolara ($) predstavljaju varijable. Komandno okruženje će takav string zameniti vrednošću pre poziva odgovarajuće komande. Na primer: [student@localhost ~]$ cd $HOME/public_html Pre nego što se pozove komanda cd, shell će promenljivoj HOME dodeliti odgovarajuću vrednost. U ovom slučaju, to će biti korisnički direktorijum. Kao primer za korisnika sally, komanda bi značila [student@localhost ~]$ cd /home/sally/public_html Da biste videli spisak svih varijabli i njihovih vrednosti, izvršite komandu set. Pored znaka dolara, postoji još jedan karakter koji dosta olakšava, tj automatizuje odredjene zadatke u terminalu. Velike zagrade (karakteri { i } ) se koriste u radu sa stringovima i svoju primenu imaju najviše u smanjivanju broja koraka prilikom izvršavanja odredjenih komandi. Primer je pravljenje nekoliko direktorijuma i poddirektorijuma, sve u jednoj komandi: [student@localhost ~]$ mkdir -p work/{inbox,outbox}/{normal,urgent} Na ovaj način smo napravili direktorijum work, u njemu inbox i outbox, a zatim u svakom od njih poddirektorijume normal i urgent. Bez velikih zagrada, za ovaj zadatak bi bilo potrebno najmanje 15 komandi; u primeru smo to uradili u jednoj. Takodje, velike zagrade možemo koristiti i prilikom ispisivanja odjedjenih vrednosti, koje se kasnije mogu prosledjivati na dalju obradu. [student@localhost ~]$ echo {a,b} a b [student@localhost ~]$ echo x{a,b} xa xb

Proširenja komandne linije – zamene komandi i matematičke operacije

Upotreba “backtick” karaktera se naziva “zamena komandi” i koristi se prilikom ugnježdavanja jedne komande u drugu. Prilikom ove zamene, komanda koja je pod navodnicima `` se prva izvršava, a potom se njen izlaz smešta na komandnu liniju, koji potom preuzima druga komanda. [student@localhost ~]$ echo “Hostname: hostname” Hostname: localhost Umesto ovih navodnika se može koristiti $(): echo “Hostname: $(hostname)”. Što se tiče aritmetičkih operacija, jedna od komandi jeste expr i kao primer njenog korišćenja: [student@localhost ~]$ echo Area: expr $X \* $Y Prilikom korišćenja ove komande treba biti pažljiv u smislu da treba staviti “backslash” ispred zvezdice i paziti da svaki simbol bude odvojen. Alternativni metod jeste korišćenje $[]. Primeri za ovu komandu su: [student@localhost ~]$ echo Area: $[ $X * $Y ] [student@localhost ~]$ echo Area: $[ $X$Y ]* [student@localhost ~]$ echo Area: $[$X$Y]*

Konzolni trikovi

Tokom rada u terminalu mogu se koristiti odredjene kombinacije tastera, u cilju bržeg obavljanja postavljenih zadataka. CTRL + a => prebacuje kursor na početak linije CTRL + e => prebacuje kursor na kraj linije CTRL + u => briše do početka linije CTRL + k => briše do kraja linije CTRL + strelice => premešta kursor levo ili desno, po jednu reč

Standardni ulaz/izlaz i pipe

Linux poseduje tri ulazno-izlazna kanala: standardni ulaz, standardni izlaz i standardnu grešku. Standardni ulaz je uglavnom tastatura, dok su standardni izlaz i greška terminal. Standardni izlz i greška mogu se preusmeriti u fajl i to na način: komanda operator fajl Podržani operatori su: > preusmerava standardni izlaz u fajl 2> preusmerava standardnu grešku u fajl &> preusmerava celokupan izlaz u fajl Ukoliko se navede dupli znak >>, prosleđeni izlaz se dodaje već postojećem tekstu u tom fajlu. Karakter pipe (|) koristi se za prosleđivanje standardnog izlaza jedne komande na standardni ulaz druge. Primeri komandi koje koriste usmerivače i pajp: [student@localhost ~]$ find /etc -name passwd [student@localhost ~]$ find /etc -name passwd > find.out [student@localhost ~]$ find /etc -name passwd 2> /dev/null [student@localhost ~]$ find /etc -name passwd > find.out 2> find.err [student@localhost ~]$ cat /etc/services | less

Arhitekture koje podržavaju Linux

Na početku razvoja Linux operativnog sistema, pre instalacije potrebno je bilo da znate koji hardver podržava Linux, kako biste pripremili računar za instalaciju. Osnovni razlog za to je bila činjenica da je u začetku razvoja samog operativnog sistema, postojao mali broj onih koji su pisali potrebne drajvere za najrazličitije uređaje, pa je broj podržanih uređaja bio jako mali. Danas je situacija skroz drugačija, jer danas Linux podržava najrazličitiji hardver, bilo da su u pitanju desktop ili prenosivi računari. Naravno, za “egzotični” hardver, koji nije svojstven standardnim desktop ili konfiguracijama prenosivih računara, ipak je potrebno da prođe neko vreme dok se neko iz velike zajednice softvera otvorenog koda ne odluči na pisanje neophodnih drajvera. Ono što je karakteristično za Linux, jeste da će se pokrenuti i na najslabijoj konfiguraciji i da će na istoj pokazati zadivljujuće performanse. Na primer, Linux je moguće instalirati i na 386 generaciji računara, gde će sasvim lepo raditi ali uz izvesna ograničenja – na takvom računaru, koji na primer ima 4MB RAM memorije (što je bilo svojstveno, recimo, za tu generaciju računara) neće biti moguće pokrenuti X, tj. grafičko korisničko okruženje, neće biti moguće pokrenuti istovremeno nekoliko različitih programa a i takav računar se ne može iskoristiti kao server. Međutim, čak i uz ova ograničenja, takav računar će moći da se iskoristi kao terminal za drugi Linux računar ili server na kome se izvršava pregršt aplikacija ili čak i kao server ali za samo jedan servis, kao što je na primer DNS. Da bi se mogle iskoristiti sve prednosti Linux operativnog sistema, potrebniji je malo bolji i jači računar. Minimalna konfiguracija na kojoj je moguće pokrenuti X grafičko okruženje, pristupati Internetu i otkucati neki tekst u procesoru teksta, jeste 486 procesor na 100MHz i 16MB RAM memorije. Da biste na raspolaganju ipak imali sve prednosti i specifičnosti Linux operativnog sistema, potreban vam je Pentium računar, 32MB RAM memorije i 2GB prostora na hard disku. Naravno, računari i komponente koje su danas deo standardnih kućnih konfiguracija mogu u potpunosti pružiti korisnicima mogućnost da na najbolji način upoznaju sve prednosti Linuxa u odnosu na druge operativne sisteme.

Uloga sistem administratora

Svaka mreža koja u svojoj strukturi sadrži i Linux operativni sistem instaliran na nekom računaru, potrebno je da ima i sistm administratora, tj. osobu koja je zadužena za održavanje sistema i njegovo pravilno funkcionisanje i izvršavanje svih zadatih obaveza. No, da bi bio u prilici da obezbedi nesmetan rad svih servisa i funkcionisanje sistema u celini, sistem administratoru je u te svrhe potreban pristup sa određenim, specijalnim privilegijama. Sama uloga sistem administratora, pre svega, zavisi i od veličine sistema koji se održava. Imajući to u vidu, njegova uloga može biti sačinjena u izvršavanju zadatka jednom dnevno do posla sa punim radnim vremenom. Čak i kada je u pitanju manji sistem, sistem administrator je obavezan da vrši održavanje sistema, jer nečinjenje toga može ugroziti same performanse sistema. Pojedini zadaci sistem administratora obuhvataju isključivanje računara iz sistema kako bi se uklonili nepotrebni fajlovi ili kako bi se instalirao dodatni softver; potom, tu je i potreba za pravljenjem vekapa, tj. rezervnih kopija postojećih podataka u slučaju većeg otkazivanja opreme ili u slučaju brisanja ili oštečenja originalnih podataka. Jedan od najvažnijih zadataka sistem administratora jeste obezbeđivanje integriteta podataka. To se obezbeđuje kroz postavljanje dozvola nad fajlovima koji se koriste. Dozvolama se vrši kontrola pristupa fajlovima od strane korisnika.